Бубањ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Ред 6:
'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{harvnb|Grove|2001|pp=638–649}}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref name=grove/>
 
Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су [[djembe|ђембе]]{{sfn|Friedländer|1992|pp=279, 159–160}}<ref name="Zemp">{{harvnb|Zemp|2001|pp=}}</ref> Већи број различитих бубњева заједно са [[Чинеле|чинелама]]<ref>{{Cite EB1911|wstitle=Cymbals|pages=}}</ref> формира основни модерни [[drum kit|комплет бубњева]].<ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html |title=OnMusic Dictionary |publisher=Music.vt.edu |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurlurl-status=yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html |archivedate=28. 09. 2013 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.elephantdrums.co.uk |title=Elephant Drums |publisher=elephantdrums.co.uk |date=|accessdate=18. 07. 2010 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100710154120/http://www.elephantdrums.co.uk/ |archivedate=10. 07. 2010 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |title=Trinity College London &#124; Home |publisher=Trinitycollege.co.uk |date=|accessdate=28. 07. 2014 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140521215945/http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |archivedate=21. 05. 2014. |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=https://mgrmusic.com/drum-lessons/ |title=MGR Music Tuition |publisher=mgrmusic.com |date=|accessdate=30. 03. 2018 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911134443/http://mgrmusic.com/ |archivedate=10. 09. 2017 |df=dmy-all }}</ref>
 
== Употребе ==
Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|accessdate=24. 04. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=McCaffrey T, Edwards J, Fannon D |year=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |doi=10.1016/j.aipp.2011.04.006|pages=185-189}}</ref> посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.<ref>{{Cite news|last=Weiss | first=Rick | title= Music Therapy | periodical= The Washington Post | issue= Jul 5,1994 | url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google |date=05. 07. 1994}}</ref>
 
У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).<ref>{{cite web|url=https://www.yamaha.com/en/musical_instrument_guide/drums/mechanism/|title=The Structure of the Drum:The drum kit-a collection of percussion instruments – Musical Instrument Guide – Yamaha Corporation|website=www.yamaha.com|language=en|access-date=2019-02-22}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html|title=OnMusic Dictionary|publisher=Music.vt.edu|date=|accessdate=2014-07-28|deadurlurl-status=yesdead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html|archivedate=28 September 2013}}</ref>
 
== Конструкција ==
Ред 43:
=== Бубњање животиња ===
 
[[Макакији|Макаки мајмуни]] бубњају објектима на ритмичан начин да би исказали [[Social Dominance Theory|друштвену доминацију]] и показано је да се то обрађује у њиховим мозговима на сличан начин као у вокализације, што указује на еволуционо порекло бубњања као дела друштвене комуникације.<ref>{{cite journal|last=Remedios | first = R | last2=Logothetis | first2 = NK | last3=Kayser | first3 = C | title = Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 106 | issue = 42 |year=2009 | pmid = 19805199 | pmc = 2755465 | doi = 10.1073/pnas.0909756106 |pages=18010-5 }}</ref> Други [[примати]] производе бубњајуће звуке ударајући се у груди и тапшући рукама,<ref>{{cite journal|last=Clark Arcadi | first = A | last2=Robert | first2 = D | last3=Mugurusi | first3 = F | title = A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations | journal = Primates; journal of primatology | volume = 45 | issue = 2 |year=2004 | pmid = 14735390 | doi = 10.1007/s10329-003-0070-8 |pages=135-9 }}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1007/s10329-009-0130-9 | last=Kalan | first = AK | last2=Rainey | first2 = HJ. |year=2009 | title = Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas | url = | journal = Primates | volume = 50 | issue = 3| pmid = 19221858 |pages=273-5 }}</ref> док [[глодари]] као што су [[kangaroo rat|кенгурски пацови]] производе сличне збуке ударајући својим шапама по земљи.<ref>{{cite journal|last=Randall | first = JA. |year=2001 | title = Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals | url = http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | journal = American Zoologist | volume = 41 | issue = 5 | doi = 10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2 | deadurl url-status= yesdead | archiveurl = https://archive.is/20120709162747/http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | archive-date=09. 07. 2012. | df = |pages=1143-1156 }}</ref>
 
=== Бубњеви у уметности ===
Ред 64:
Кинеске трупе су користиле [[tàigǔ|тајгу]] бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава.<ref>{{cite web|url=http://rigvedaanalysis.wordpress.com/2012/01/28/origins-of-the-war-drum/|title=Origins of the War Drum?|date=28 January 2012|publisher=|accessdate=12 October 2018}}</ref> На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. У средњовековној Европи, употреба бубња за војне сврхе није почела до крсташких времена.<ref name =Norris>John Norris, ''Marching to the Drums: A History of Military Drums and Drummers.'' Stround, Gloucestershire : Spellmount, 2012. {{ISBN|978-0752468792}}</ref>{{rp|p.&nbsp;19}}<ref>David Nicolle, ''Medieval Warfare Source Book.'' London 1995-6.</ref> Европске армије су се први пут сусреле с њима у борби против исламских снага. Током предколумбског ратовања, познато је да су [[Астеци|Астечке]] нације користиле бубњеве да шаљу сигнале ратницима у борбама. [[Наватл (језик)|Наватловска]] реч за бубањ грубо се преноси као [[Huehuetl|веветл]].<ref>Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]</ref>
 
Корпус [[Fife and drum corps|бубњева и труба]] [[Швајцарска|швајцарске]] мисионарске пешадије је такође користио бубњеве. Они су користили рану верзију [[добош]]а<ref>Beck, John . ''Encyclopedia of percussion instruments''. New York: [[Garland Publishing]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8240-4788-7|pages=}}. Google Books [https://books.google.com/books?id=WNEp7_mGltQC&vq preview]. Приступљено 8 September 2009.</ref> који је ношен преко бубњаровог десног рамена, суспендован ременом (обично се ударало са једном руком користећи традиционалне [[traditional grip|удараљке]]).<ref>{{cite web|url=http://www.DigbyDoodle.com/Moeller/Vintage.htm|title=An online article that covers the ''Traditional Grip'...'' used by the ''Ancients'... (i.e., the Little Finger Grip)''|last=Moeller|first=Sanford A.|last2=Chapin|first2=Jim|last3=Hanson|first3=Tommy William|display-authors=etal|access-date=18. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181013192911/http://www.digbydoodle.com/MOELLER/Vintage.htm|archive-date=13. 10. 2018|dead-url-status=yesdead}}</ref> То је исто тако инструмент на који се енглеска реч за бубањ првобитно односила. Слично томе, током [[Енглески грађански рат|Енглеског грађанског рата]] бубњеве са затезним конопцем су носили млађи официри као средство за преношење команди виших официра, јер се тако могла надјачати бука битке. Ови су такође висили преко рамена бубњара и типично су кориштене две удараљке. Различите [[Пук|регименте]] и компаније су имале препознатљиве и јединствене ритмове бубња које су само они препознавали. Средином 19. века шкотска војска је почела да уводи [[pipe band|гусларске]] бендове у њихове брдске пукове.<ref>Chatto, Allan. (1996). [http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html Brief History of Drumming.] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100315214859/http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html |date=15. 03. 2010 }}</ref>
 
У модерним временима, термин ''ратним бубњеви'' се користи као [[метафора]] за [[рат]]не припреме.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-china-18016901|title=China bangs the war drum over South China Sea|first=Damian|last=Grammaticas|date=10 May 2012|publisher=|accessdate=12 October 2018|via=www.bbc.co.uk}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.marketoracle.co.uk/Article34986.html|title=Ron Paul on Washington's War Drums for Syria :: The Market Oracle ::|first=Market Oracle|last=Ltd|website=www.marketoracle.co.uk|accessdate=12 October 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2011/dec/06/iran-war-drums-terry-jones|title=War drums are beating for Iran. But who's playing them? - Terry Jones|first=Terry|last=Jones|date=6 December 2011|website=the Guardian|accessdate=12 October 2018}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бубањ