Википедија

Витамин Ц — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Ред 69:
'''Витамин Ц''' (''[[askorbinska kiselina|-{L}--аскорбинска киселина]]'', ''-{L}--аскорбат'') је [[vitamin|витамин]] код људи и више животињских врста. У живим организмима аскорбат делује као [[антиоксиданс]], те штити тело од [[оксидативни стрес|оксидатовног стреса]].<ref name=Padayatty>{{cite journal | last1 = Padayatty| first1 = Sebastian J. | last2 = Katz| first2 = Arie| last3=Wang|first3=Yaohui| last4 = Eck| first4 = Peter| last5=Kwon|first5=Oran| author6=Je-Hyuk Lee | last7 = Chen| first7 = Shenglin| last8=Corpe|first8=Christopher| last9 = Dutta| first9 = Anand| title = Vitamin C as an antioxidant: evaluation of its role in disease prevention | pmid = 12569111 | year = 2003| issue = 1 | volume = 22 | journal = Journal of the kAmerican College of Nutrition | url = http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/07315724.2003.10719272#.UmNt4RAnXCc| pages = 18-35}}</ref> Он је исто тако [[Kofaktor (biohemija)|кофактор]] у најмање шест [[ензим]]ских реакција, међу којима је неколико реакција [[колаген]]ске синтезе, чија дисфункционалност се манифестује симптомима [[скорбут]]а.<ref name="UKFSA Risk"/> Код животиња су ове реакције посебно важне при зарастању рана и за спречавање крварења из [[капилар]]а.
 
Аскорбат (јон [[askorbinska kiselina|аскорбинске киселине]]) је неопходан у низу есенцијалних [[метаболизам|метаболичких реакција]] код свих животиња и биљака. Њега [[биосинтеза|формира]] велика већина живих организама, са приметним изузетаком групе сисара, међу којима је већина [[слепи мишеви|слепих мишева]], [[Морско прасе|заморци]], [[Капибара|капибаре]], и један од два главна подреда [[Примати|примата]], антропоиди ([[сувоносни мајмуни]]) (тарсијери, мајмуни, човеколики мајмуни, и људи). Аскорбинску киселину исто тако не синтетишу поједине врсте птица и риба. Свим врстама које немају способност синтезе витамина Ц, неопходно је да га унесу путем исхране. Дуготрајни дефицит овог [[витамин]]а се манифестује развојем скорбута.<ref name="UKFSA Risk">{{Cite web | url = http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ | title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = Food Standards Agency (UK) |archive-url = https://web.archive.org/web/20060701044718/http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/nutritionessentials/vitaminsandminerals/vitaminc/ |archive-date = 1. 07. 2006 |dead-url -status= yesdead |df = }}</ref><ref name=UMM>{{Cite web | url = http://www.umm.edu/ency/article//002404.htm | title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | year = 2007| publisher = University of Maryland Medical Center}}</ref><ref name=OSU>{{Cite web| url = http://lpi.oregonstate.edu/infocenter/vitamins/vitaminC/| title = Vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | date = 31. 01. 2006 | last = Higdon| first = Jane| publisher = Oregon State University, Micronutrient Information Center}}</ref> Витамин Ц је један од најшире коришћених [[Прехрамбени адитиви|прехрамбених адитива]].
 
Ширина опсега његовог дејства, као и препоручљива дневна доза, су теме текућих дебата. Препоручене дозе се крећу у опсегу од 45 до 400 -{mg}- на дан.
Ред 177:
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal | vauthors = Satoh K, Sakagami H | title = Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate | journal = Anticancer research | volume = 17 | issue = 2A | year = 1997| pmid = 9137459| pages = 1125-9}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal | vauthors = Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK | title = High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers | journal = European Journal of Clinical Nutrition | volume = 58 | issue = 8 | year = 2004| pmid = 15054428 | doi = 10.1038/sj.ejcn.1601943| pages = 1151-8}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal | author1=Podmore Ian D. | author2=Griffiths Helen R. | author3=Herbert Karl E. | last4 = Nalini| first4 = Mistry| last5=Pratibha|first5=Mistry| last6 = Joseph| first6 = Lunec| title = Vitamin C exhibits pro-oxidant properties | journal = Nature | volume = 392 | issue = 6676 | year = 1998| pmid = 9560150 | doi = 10.1038/33308 | bibcode = 1998Natur.392..559P| pages = 559}}</ref>
 
Ипак, велики број других истраживања не потврђује да аскорбинска киселина делује као прооксиданс приликом оралног уноса.<ref>{{cite journal| last = Suh| first = J | last2 = Zhu| first2 = BZ| last3 = Frei| first3 = B| title = Ascorbate does not act as a pro-oxidant towards lipids and proteins in human plasma exposed to redox-active transition metal ions and hydrogen peroxide.| journal = Free radical biology & medicine | date = 15. 05. 2003| volume = 34| issue = 10| pmid = 12726918| pages = 1306-14}}</ref><ref>{{cite journal| last = Carr| first = A | last2=Frei|first2=B.| title = Does vitamin C act as a pro-oxidant under physiological conditions?| journal = FASEB journal : official publication of the Federation of American Societies for Experimental Biology | year = 1999| volume = 13| issue = 9| pmid = 10336883| pages = 1007-24}}</ref><ref>{{cite web| last1 = Beckman| first1 = Kenneth B.| last2 = Helbock| first2 = Hal J.| last3 = Ames| first3 = Bruce N.| title = Vitamin C has not been shown to cause oxidative damage in vivo| url = http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html| accessdate = 30. 05. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140531105719/http://lpi.oregonstate.edu/news/beckman.html|archive-date = 31. 05. 2014|dead-url-status=yesdead|df=}}</ref> Један од разлога је да се оралним уносом не може достићи одговарајући ниво у плазми који је потребан за прооксидантни ефекат због ограничења апсорпције.<ref>{{cite journal| last = Duconge| first = J | author2=Miranda-Massari, JR | last3 = Gonzalez| first3 = MJ| last4 = Jackson| first4 = JA| last5 = Warnock| first5 = W| last6 = Riordan| first6 = NH| title = Pharmacokinetics of vitamin C: insights into the oral and intravenous administration of ascorbate.| journal = Puerto Rico health sciences journal | year = 2008| volume = 27 | issue = 1 | pmid = 18450228 | pages = 7-19}}</ref> Прооксидантни ефекат се потиже искључиво интервенозним дозирањем јер се на тај начин може постићи велика концентрација витамина Ц у плазми што се користи у хемотерапеутске сврхе.<ref>{{cite journal| last = Riordan| first = HD | last2 = Riordan| first2 = NH| last3 = Jackson| first3 = JA| last4 = Casciari| first4 = JJ| last5 = Hunninghake| first5 = R| last6 = González| first6 = MJ| last7 = Mora| first7 = EM| author8=Miranda-Massari, JR | last9 = Rosario| first9 = N| author10 = Rivera, A | title = Intravenous vitamin C as a chemotherapy agent: a report on clinical cases.| journal = Puerto Rico health sciences journal | year = 2004| volume = 23 | issue = 2 | pmid = 15377059| pages = 115-8}}</ref>
 
=== Имунски систем ===
Ред 199:
 
== Дневне потребе ==
Северно америчка ''Дијетарна референца уноса'' препоручује 90 милиграма на дан, и не више од 2&nbsp;грама на дан.<ref name="US RDA">{{Cite web| url = http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx| title = US Recommended Dietary Allowance (RDA)| accessdate = 23. 02. 2012| date = | publisher = |format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008232639/http://www.iom.edu/Reports/2006/Dietary-Reference-Intakes-Essential-Guide-Nutrient-Requirements.aspx|archive-date = 08. 10. 2011|dead-url-status=yesdead|df=}}</ref> Друге сродне животињске врсте које имају заједничку неспособност производње витамина Ц и неоходност уноса екогеног витамина Ц конзумирају 20 до 80 пута веће количине од хуманог референтног уноса.<ref name="Primates">{{cite journal | last = K| first = Milton| title = Micronutrient intakes of wild primates: are humans different? | journal = Comparative Biochemistry and Physiology - Part A: Molecular & Integrative Physiology | volume = 136 | year = 2003| doi = 10.1016/S1095-6433(03)00084-9 | pmid = 14527629 | issue = 1| pages = 47-59}}</ref> Постоје различита мишљења о оптималном распореду доза (количини и фреквенцији уноса) витамина Ц за одржавање оптималног здравља људи.<ref name="PR Newswire">{{cite press release | title = Linus Pauling Vindicated; Researchers Claim RDA For Vitamin C is Flawed | publisher = Knowledge of Health | date = 6. 07. 2004 | url = http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223051948/http://www.prnewswire.com/news-releases/linus-pauling-vindicated-researchers-claim-rda-for-vitamin-c-is-flawed-71172707.html |archive-date = 23. 02. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref> Сматра се да балансирана дијета без суплемената садржи довољно витамина Ц да се спречи појава скорбута код просечне здраве особе, док је код трудница, пушача дувана, и особа под стресом потребна нешто већа количина.<ref name="US RDA" /> Међутим, количина витамина Ц потребна да се спречи скорбут је мања од количине потребне за оптимално здравље. Постоје бројне друге хроничне болести чији је ризик повећан при ниском уносу витамина Ц, међу њима су канцер, болести срца, и катаракте. Један преглед из [[1999]]. је предложио дозу од 90–100&nbsp;-{mg}- витамина Ц дневно као неопходни дневни унос за оптималну заштиту против тих болести, док је доза неопходна за спречавање скорбута 45&nbsp;-{mg}- dnevno.<ref>{{cite journal | url = http://www.ajcn.org/content/69/6/1086.short | author1=A.C. Carr | author2=B. Frei | title = Toward a new recommended dietary allowance for vitamin C based on antioxidant and health effects in humans | journal = American Journal of Clinical Nutrition | volume = 69 | issue = 6 | year = 1999| pages = 1086-1107}}</ref>
 
Високе дозе (хиљаде милиграма) могу да произведу [[дијареја|дијареју]] код здравих одраслих особа, што је последица осмотског ефекта задржавање неапсорбоване воде у [[систем органа за варење|гастроинтестиналном тракту]] (слично катарзним осмотским [[лаксатив]]има). Пропоненти [[ортомолекуларна медицина|ортомолекуларне медицине]]<ref name="Cathcart">{{cite journal | doi = 10.1016/0306-9877(81)90126-2 | last = Cathcart| first = Robert| title = Vitamin C, titrating to bowel tolerance, anascorbemia, and acute induced scurvy | pmid = 7321921 | year = 1981| issue = 11 | volume = 7 | journal = Medical hypotheses | url = |pages=1359-76}}</ref> тврде да је појава [[дијареја|дијареје]] индикација дозе где прави телесни захтеви леже, мада то није било клинички потврђено.
Ред 229:
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
 
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author=British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 23. 02. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090411071437/http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | archive-date = 11. 04. 2009 | deadurl-url status= yesdead | df = }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web| title =Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition| work =| publisher =| year =2006| url =http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf| doi =| accessdate = 08. 02. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20110722105441/http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf| archive-date = 22. 07. 2011| deadurl-url status=yesdead| df =}}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= https://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate = 23. 02. 2012 | format=PDF | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal| vauthors = Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK | title = Scurvy: a disease almost forgotten | journal = Int. J. Dermatol. | volume = 45 | issue = 8 | year = 2006| pmid = 16911372 | doi = 10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x | url = |pages=909-13}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal | last = A| first = Shenkin| title = The key role of micronutrients | journal = Clin Nutr | volume = 25 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16376462 | doi = 10.1016/j.clnu.2005.11.006| pages = 1-13}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal | vauthors = Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I | title = Micronutrients: dietary intake v. supplement use | journal = Proc Nutr Soc | volume = 64 | issue = 4 | year = 2005| pmid = 16313697 | doi = 10.1079/PNS2005464| pages = 543-53}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal | vauthors = Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J | title = A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' | journal = Public Health Nutr | volume = 7 | issue = 3 | year = 2004| pmid = 15153272 | doi = 10.1079/PHN2003543| pages = 407-22}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| last=Rivers|first=M. Jerry| year = 1987| title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages = 445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 1. 08. 2006 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 23. 02. 2012 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal | vauthors = Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C | title = Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases | journal = Cochrane Database Syst Rev | volume = |issue=2 | pages = CD007176 | year = 2008| pmid = 18425980 | doi = 10.1002/14651858.CD007176 | url = |editor1-last=Bjelakovic|editor1-first=Goran}}</ref><ref name="Huang">{{Cite journal| author1=Huang, Han-Yao | last2 = Caballero| first2 = Benjamin| last3 = Chang| first3 = Stephanie| last4 = Alberg| first4 = Anthony J.| last5 = Semba| first5 = Richard D.| last6 = Schneyer| first6 = Christine| last7 = Wilson| first7 = Renee F.| author8=Cheng, Ting-Yuan | last9 = Prokopowicz| first9 = Gregory| author10 = Barnes, George J. II | author11 = Vassy, Jason | author12 = Bass, Eric B. | title = Multivitamin/mineral supplements and prevention of chronic disease | journal = Evid Rep Technol Assess (Full Rep) | volume = |issue=139 | year = 2006| pmid = 17764205 | doi = |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/1/265S| pages = 1-117}}</ref><ref name="pmid18414768">{{Cite journal| vauthors = Brzozowska A, Kaluza J, Knoops KT, de Groot LC | title = Supplement use and mortality: the SENECA study | journal = Eur J Nutr | volume = 47 | issue = 3 | year = 2008| pmid = 18414768 | doi = 10.1007/s00394-008-0706-y | url = |pages=131-7}}</ref> Витамин Ц може да буде користан у снижавању серумских нивоа [[urinska kiselina|уринске киселине]], што доводи до кореспондирајућег снижења [[гихт]]а.<ref name = gout>{{Cite journal | last1 = MD| first1 = Choi| last2=Hyon|first2=K.| last3 = Gao| first3 = Xiang| last4=Curhan|first4=Gary| date = 9. 03. 2009 | title = Vitamin C Intake and the Risk of Gout in Men – A Prospective Study| journal = Archives of Internal Medicine. | volume = 169 | issue = 5 | url= http://archinte.ama-assn.org/cgi/content/abstract/169/5/502 | doi = 10.1001/archinternmed.2008.606 | pmid=19273781 | pmc = 2767211| pages = 502-507}}</ref> Профилактичка и терапеутска употреба се не подржава за спречавање или лечење [[упала плућа|пнеумоније]].<ref name="pmid17253561">{{Cite journal| vauthors = Hemilä H, Louhiala P | title = Vitamin C for preventing and treating pneumonia | journal = Cochrane Database Syst Rev | volume = |issue=1 | pages = CD005532 | year = 2007| pmid = 17253561 | doi = 10.1002/14651858.CD005532.pub2 | url = |editor1-last=Hemilä|editor1-first=Harri}}</ref>
 
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008| last1 = Myint| first1 = PK| last2=RN|first2=Luben| last3 = AA| first3 = Welch| last4=SA|first4=Bingham| last5 = NJ| first5 = Wareham| last6=Khaw|first6=KT.| volume = Jan;87(1): | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1| pages = 64-9 }}</ref>
Ред 263:
 
=== Могућност предозирања ===
Витамин Ц је растворан у води, али се дијетарни вишак не апсорбује, а вишак у крви се брзо излучује у урин. Из тих разлога витамин Ц има веома ниску токсичност. -{LD50}- вредност (доза која убија 50% популације) код пацова је 11,9&nbsp;грама по килограму телесне тежине кад је дата путем присилне гаваже (орално). Механизам смрти од таквих доза (1,2% телесне тежине, или 0,84&nbsp;-{kg}- за човека од 70&nbsp;-{kg}-) је непознат, мада је вероватно у већој мери механичке него хемијске природе.<ref name="Oxford">{{Cite web | url = http://www.ch.ntu.edu.tw/~genchem99/msds/exp12/vitamin%20C.pdf | title = Safety (MSDS) data for ascorbic acid | accessdate = 23. 02. 2012 | date = 23. 02. 2012 | publisher = Oxford University | archive-url = https://web.archive.org/web/20090319230346/http://www.ch.ntu.edu.tw/~genchem99/msds/exp12/vitamin%20C.pdf# | archive-date = 19. 03. 2009 | dead-url -status= yesdead | df = }}</ref> -{LD}-<sub>50</sub> вредност за људе је непозната, међутим, као и код других супстанци тестираних на овај начин, -{LD}-<sub>50</sub> вредност пацова се користи као оријентир за људску токсичност.
 
== Дијетални извори ==
Ред 272:
 
=== Биљни извори ===
Биљке су генерално добри извори витамина Ц. Његова количина у храни биљног порекла зависи од извора биљки, стања земљишта, климе у којој су биљке расле, дужине временског период након брања, услова складиштења, и метода припреме.<ref>{{Cite web | url=http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx | title=The vitamin and mineral content is stable | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher=Danish Veterinary and Food Administration | archive-url=https://web.archive.org/web/20130504102027/http://www.foedevarestyrelsen.dk/english/Nutrition/Vitamin_mineral_content_is_stable/Pages/default.aspx | archive-date = 04. 05. 2013 | dead-url-status=yesdead | df= }}</ref>
 
Следећа табла је апроксимативна и показује релативну заступљеност различитих сирових биљних извора.<ref>{{Cite web | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/ | title = National Nutrient Database | accessdate = 23. 02. 2012 | publisher = Nutrient Data Laboratory of the US Agricultural Research Service}}</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm | title = Natural food-Fruit Vitamin C Content | accessdate = 23. 02. 2012 | date = |publisher=The Natural Food Hub}}</ref> Неке биљке су анализиране у свежем стању, док су друге биле осушене (чиме је вештачки увећана концентрација индивидуалних састојака попут витамина Ц), тако да су подаци подложни варијацијама и потешкоћама при поређењу. Количине су дате у милиграмима по 100&nbsp;грама воћа или поврћа. Ови подаци су заокружени просеци вишеструких ауторитативних извора.
Ред 375:
|[[Кромпир]] || 20
|-
|[[Кромпир]], црвени || 13,7<ref group="s">{{cite web | author=USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Tomatoes, red, ripe, raw, year round average | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173409/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11529&FOOD_NAME=Tomatoes,%20red,%20ripe,%20raw,%20year%20round%20average&SCI_NAME=Lycopersicon%20esculentum&COM_NAME=Includes%20USDA%20commodity%20food%20A238,%20A233&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>
|-
|[[Američka brusnica|Брусница]] || 13
Ред 409:
|[[Авокадо]] || 8
|-
|[[Персимон]] (јапански, свежи) || 7,5<ref group="s">{{cite web | author=USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Persimmon, japanese, raw | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119173544/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09263&FOOD_NAME=Persimmons,%20japanese,%20raw&SCI_NAME=Diospyros%20kaki&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>
|-
|[[Црни лук]] || 7,4<ref group="s">{{cite web | author=USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Onions, raw | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119165411/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=11282&FOOD_NAME=Onions,%20raw&SCI_NAME=Allium%20cepa&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>
|-
|[[Трешња]] || 7
Ред 421:
|[[Шпаргла]] || 6
|-
|[[Кивано]] || 5,3<ref group="s">{{cite web | author=USDA | url = http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 | title = Horned melon | accessdate = 23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120119175715/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09451&FOOD_NAME=Horned%20melon%20(Kiwano)&SCI_NAME=Cucumis%20metulifer&COM_NAME=African%20horned%20melon&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 |archive-date = 19. 01. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>
|-
|[[Цвекла]] || 5
Ред 449:
[[Датотека:Goat.jpg|thumb|Козе, попут многих других животиња, формирају свој сопствени витамин Ц. Одрасла коза, апроксимативно тешка 70&nbsp;-{kg}-, произведе више од 13,000&nbsp;-{mg}- витамина Ц на дан при нормалном здрављу, а нивои су многоструко већи кад је изложена стресу.<ref name=Chatterjee_IB>{{Cite journal| journal=Science | last = Chatterjee| first = IB| year = 1973| title = Evolution and the Biosynthesis of Ascorbic Acid | volume = 182 | doi=10.1126/science.182.4118.1271| pmid=4752221| issue=4118| pages = 1271-1272}}</ref><ref name=Stone_scurvy>{{Cite journal| journal=Orthomolecular Psychiatry | author=Irwin Stone, PC-A | year = 1979| title = Eight Decades of Scurvy | volume = 8 | issue = 2 | url = http://www.seanet.com/~alexs/ascorbate/197x/stone-i-orthomol_psych-1979-v8-n2-p58.htm| pages = 58-62}}</ref>]]
 
Велико мноштво животињских врста и биљки синтетише витамин Ц.<ref>{{cite web | last = Elwood | first = McCluskey | title = Which Vertebrates Make Vitamin C? | url = http://www.grisda.org/origins/12096.htm | accessdate = 23. 02. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304053237/http://www.grisda.org/origins/12096.htm# | archive-date = 04. 03. 2016 | dead-url -status= yesdead | df = }}</ref> Стога се неки животињски производи могу користити као прехрамбени извори витамина Ц.
 
Витамин Ц је најприсутнији у јетри, а најмање присутан у мишићима. Пошто мишићи сачињавају највећи део меса у исхрани, животињски производи нису поуздан извор витамина Ц. Он је присутан у [[Дојење|мајчином млеку]], али нису присутни у [[млеко|сировом крављем млеку]].<ref>{{Cite web| url = http://amberwavespygmygoats.com/index.php?option=com_content&view=article&id=300:-comparing-milk-human-cow-goat-a-commercial-infant-formula&catid=41:everything-dairy-goat&Itemid=73 | title = Comparing Milk: Human, Cow, Goat & Commercial Infant Formula | accessdate = 23. 02. 2012 | date = 6. 04. 2007 | last = Clark| first = Stephanie| publisher = Washington State University | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070129024619/http://www.saanendoah.com/compare.html | archivedate = 15. 07. 2011}}</ref> Сав сувишан витамин Ц се избацује уринарним системом.
Ред 512:
 
=== Индустријска синтеза ===
Витамин Ц се производи из [[глукоза|глукозе]] пременом два главна процеса. Реицхстеинов процес, развијен [[1930е|1930-их]], користи ферментацију, којој следи неколико чисто хемијских корака. Модерни двостепени [[ферментација (биохемија)|ферментациони]] процес, оригинално развијен у [[Кина|Кини]] током [[1960е|1960-их]], користи додатну ферментацију којом се замењује део каснијег хемијског процеса. Принос оба процеса је апроксимативно 60% витамина Ц из глукозе.<ref>{{Cite web | url = http://www.roccomanzi.it/IMP-VITAMINERALI/VITAMINA%20C/VIT%20C%20PRODUZ/prodvitC-456a4.2.pdf | title = The production of vitamin C | accessdate = 23. 02. 2012 | year = 2001 | publisher = Competition Commission | format = PDF | archive-url = https://web.archive.org/web/20140326122103/http://www.roccomanzi.it/IMP-VITAMINERALI/VITAMINA%20C/VIT%20C%20PRODUZ/prodvitC-456a4.2.pdf | archive-date = 26. 03. 2014 | dead-url -status= yesdead | df = }}</ref><ref name="Ullmann">{{Ullmann}}</ref>
 
Истраживања усредсређена на развој микроорганизама (најчешће квасца) који би синтетисали витамин Ц у једном ферментационом кораку су у току. Као могућа сировина се разматра између осталог [[галактоза]]. Развој ове технологије бе могао знатно да умањи трошкове производње.<ref name="yeastAA" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Витамин_Ц”