Звучна картица — разлика између измена

 

== Генералне карактеристике ==

Већина звучних картица користи дигитално-аналогни конвертор [[DAC]], који конвертује снимљене или генерише дигиталне податке у аналогном формату. Излазни сигнал је повезан са појачалом, слушалицама или спољашњим уређајем користећи стандардне прикључке, као што су TRS конектор или RCA конектор. Ако су број и величина конектора превелики за простор на задњој страни кућишта конектори ће бити ван функције, обично употребом уређаја за прекид, једне помоћне задње плоче, или панела постављеног са предње стране. Напредније картице обично укључују више од једног звучног чипа да подржи веће брзине преноса података и вишеструке истовремене функционалности, на пример дигиталне производње синтетизованих звукова, обично за генерације музике и звучних ефеката у реалном времену које користе минимално податке и време [[CPU]].

 

 

Током 1992. године један продавац звучних картица је рекламирао да је његов производ био "Sound Blaster, AdLib, Disney Sound Source и Covox Speech Thing компатибилан!".Sound Blaster линија картица је, заједно са првим јефтиним [[CD-ROM]]-ом и развијањем видео технологија, увела у нову еру мултимедијалних рачунарских апликација које могу репродуковати аудио [[CD]], додати снимљени дијалог са видео играма, или чак репродуковати [[full motion]] видео (мада у много нижим резолуцијама и квалитету него у раним данима). Распрострањена одлука да се подржи Sound Blaster дизајн у мултимедијалним и забавних наслова значи да будуће звучне картице, као што су [[Media Vision's Pro Audio Spectrum]] је и [[Gravis Ultrasound]] морају да буде Sound Blaster компатибилне да би се добро продавале

 

== Види још ==