Википедија

Сибир — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м .
Ред 2:
[[Датотека:Siberia-FederalSubjects.svg|мини|300п|<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px; background-color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;</span>&#160;[[Сибирски федерални округ]]<br /><span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;&#160;</span>&#160;Сибир као географска област у данашњим границама</span><br /><span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF9933; background-color:#FF9933; color:#FF9933;">&#160;&#160;</span>&#160;[[Азијски део Русије]] - историјски Сибир ([[северна Азија]])]]
[[Датотека:SiberiaMap.png|мини|300п|Сибир]]
'''Сибир''' ({{јез-рус|Сибирь}}) је део [[Русија|Русије]] који се простире у дужини од 7.000 km у правцу исток-запад од планине [[Урал (планина)|Урал]] на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500 km у правцу север-југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до казахстанских планина и границе са [[Монголија|Монголијом]] и [[Кина|Кином]].<ref name="yandex">{{cite web|url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia |publisher=Encycl.yandex.ru |date=|accessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.is/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 7. 2012 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Све осим крајње југозападног дела Сибира (који је део Казахстана), чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је велика географска регија, а по најширој дефиницији познат је и као [[северна Азија]]. У овом случају укључује и [[Далеки исток Русије]], а површина му је 13,1 милиона km². Сибир је део модерне Русије од 16. и 17. века.
 
Територија Сибира протеже се источно од планине [[Урал (планина)|Урал]] до [[Вододелница|развођа]] [[Тихи океан|Тихог океана]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Река [[Јенисеј]] условно дели Сибир на два дела, Запад и Исток. Сибир се протеже на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до брда северно-централног [[Казахстан]]а и до националних граница [[Монголија|Монголије]] и [[Кина|Кине]].<ref>{{cite web|url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia (in Russian) |publisher=Encycl.yandex.ru |date=|accessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.is/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 7. 2012 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини 77% површине копна Русије, али у њему живи само 40 милиона људи - 27% становништва земље. Ово је еквивалентно просечној густини насељености од око 3 становника по квадратном километру (приближно једнака оној у [[Аустралија|Аустралији]]), чинећи Сибир једним од најређе насељених региона на Земљи. Да је независна земља, по површини би био највећа земља на свету, али по броју становника то би била 35. највећа земља на свету и 14. највећа у Азији.
 
Сибир је, широм света, познат првенствено по својим дугим, оштрим зимама, са јануарским просеком од −25&nbsp;°C (−13&nbsp;°F), као и по томе што су га руске и совјетске власти дуго користиле као локацију за затворе, радне логоре и прогонство.
Ред 16:
Регион има велики значај за [[Палеонтологија|палеонтологију]], јер су на територији Сибира у вечном леду или [[Пермафрост|пермафросту]] очувана тела [[Преисторија|праисторијских]] животиња из [[Плеистоцен|плеистоценске]] епохе. У овом региону су пронађени примерци [[Пећински лав|пећинског лава]], мамута из [[Ојмјакон]]а, [[Рунасти носорог|рунастог носорога]] из реке [[Колима (река)|Колиме]] и [[бизон]]а и [[Домаћи коњ|домаћих коња]] из Јукагира.
 
Сибирске трапе су формиране једним од највећих познатих вулканских догађаја у последњих 500 милиона година геолошке историје Земље. Који је трајао милион година и сматра се могућим узрочником „Великог изумирања” пре око 250 милиона година<ref>{{cite web|url=http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |title="Yellowstone's Super Sister" |accessdate=17. 4. 2010. |deadurlurl-status=yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050314025022/http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |archivedate=14. 3. 2005 |df=dmy-all }}. Discovery Channel.</ref>, за који се процењује да је изазвао изумирање 90% врста које су постојале у то време.<ref>{{Cite book|title=When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time|publisher=Thames & Hudson|year=2005|isbn=978-0-500-28573-2|last=Benton|first=M. J.|pages=}}</ref>
 
Најмање три врсте људи је живело у јужном Сибиру пре око 40.000 година: [[Хомо сапијенс]], [[Неандерталац]] и [[Денисовани]].<ref name="Woman X">"[http://news.bbc.co.uk/2/hi/8583254.stm DNA identifies new ancient human dubbed 'X-woman']," BBC News. 25. 3. 2010.</ref> За последњу је 2010. године на основу анализе ДНК утврђено да представља посебну врсту.
Ред 30:
Растућа снага [[Русија|Русије]] на Западу почела је да подрива Сибирски ханат у 16. веку. Прво, групе трговаца и [[Козаци|Козака]] су почеле да улазе у то подручје. Руска армија је добила директиву да успоставља нова утврђења све даље и даље на исток, како би заштитила нове насељенике из Европске Русије. Основани су градови попут Мангазеје, Таре, [[Јенисејск]]а и [[Тобољск]]а, а последњи је проглашен главним градом Сибира. У то време, ''Сибир'' је био назив тврђаве у Кашлику, у близини Тобољска. [[Герхард Меркатор]], на карти објављеној 1595. године, означава Сибир као назив насеља, али и околне територије дуж леве притке реке Об.<ref>[[:Датотека:CEM-15-Asia-Mercator-1595-Russia-2533.jpg|Asia ex magna Orbis terrae descriptione Gerardi Mercatoris desumpta, studio & industria G.M. Iunioris]]</ref> Други извори наговештавају да је народ Сибо, [[Аутохтони народи|аутохтони]] [[Тунгуски народи|Тунгуски народ]], пружио жесток отпор руској експанзији иза Урала. Неки сугеришу да је израз „Сибир” њихов русификован етноним.
 
До средине 17. века, подручја под контролом Русије су се протезала до [[Тихи океан|Тихог океана]]. Око 230.000 [[Руси|Руса]] се настанило у Сибиру до 1709. године.<ref>{{cite web|last=Goodlett|first=Sean C. |url=http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |title=Russia’s Expansionist Policies I. The Conquest of Siberia |publisher=Falcon.fsc.edu |date=|accessdate=15. 5. 2010 |deadurlurl-status=yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110511182349/http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |archivedate=11. 5. 2011 |df=dmy-all}}</ref> Сибир је био одредиште за слање протераних.<ref>[https://www.economist.com/news/books-and-arts/21705305-prison-without-roof?fsrc=scn/tw/te/pe/ed/prisonwithoutaroof Prison without a roof] [https://twitter.com/TheEconomist/status/768263225708257284 Siberia: both Russia's "heart of darkness" and a place of opportunity]</ref> Још од цара Петра Првог, Сибир је коришћен за изградњу логора за принудни рад, а нарочито за време совјетске власти стварањем гулага.
 
Изградња [[Транссибирска железница|транс-Сибирске железнице]] (1891–1916) довела је до убрзаног економског развоја Сибира и његове модернизације. Боље је повезивала Сибир са Европском Русијом која се убрзано индустријализовала у доба [[Николај II Александрович|Николаја II]]. Око седам милиона људи преселило се у Сибир из [[Европски део Русије|Европске Русије]] између [[1801]]. и [[1914]].<ref>{{cite web|url=https://www.jstor.org/pss/1848991|title=Review: The Great Siberian Migration: Government and Peasant in Resettlement from Emancipation to the First World War|publisher=|accessdate=14. 1. 2016}}</ref> Од [[1859]]. до [[1917]]. више од пола милиона људи се преселило на [[Руски далеки исток|Далеки исток]].{{sfn|Stephan|1996|pp=62}} Сибир има богате природне ресурсе. Током 20. века започело се са експлоатацијом великих размера ових ресурса, а индустријски градови су се развили широм региона.<ref>Fiona Hill, ''Russia — Coming In From the Cold?'', The Globalist (23. 2. 2004)</ref>
Ред 206:
| Dec precipitation mm = 24
|year precipitation mm = 442
| Извор 1 = <ref name="Гидрометцентр России">{{cite web|url=http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |script-title=ru:Гидрометцентр России |accessdate=8. 1. 2009. |publisher= |language=Russian |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080627063054/http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |archivedate=27. 6. 2008. |deadurlurl-status=yesdead |df=dmy-all}}</ref>
|date=August 2010
}}
Ред 222:
 
==== Фамилија мачака ====
* [[Амурски леопард]]<ref name=Uphyrkina2002>{{cite journal|last=Uphyrkina|first=O.|last2=Miquelle|first2=D.|last3=Quigley|first3=H.|last4=Driscoll|first4=C.|author5=O’Brien, S. J. |title=Conservation Genetics of the Far Eastern Leopard (''Panthera pardus orientalis'') |url=http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |doi=10.1093/jhered/93.5.303 |year=2002 |journal=Journal of Heredity |volume=93 |issue=5 |pmid=12547918 |accessdate=30. 1. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160204102124/http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |archive-date=4. 2. 2016 |dead-url-status=yesdead |pages=303-11}}</ref>
* [[Сибирски тигар]]<ref name=iucn2011Miquelle>{{IUCN |assessor=Miquelle, D. |assessor2=Darman, Y. |assessor3=Seryodkin, I. |year=2011 |id=15956 |taxon=Panthera tigris ssp. altaica |version=2014.2|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref>
 
Ред 409:
[[Датотека:Хабаровск, собор.jpg|мини|upright|Катедрала у Хабаровску]]
 
Постоје различита веровања широм Сибира<ref>{{cite web|url=http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |title=Russian Embassy website — ''Religion in Russia'' |accessdate=19. 2. 2010. |deadurlurl-status=yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000926005925/http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |archivedate=26. 9. 2000. |df=dmy-all}}</ref> укључујући [[Православна црква|православно хришћанство]], друге деноминације хришћанства, [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] и [[ислам]]а.<ref>{{Cite book|last=Arnold |first=Thomas Walker |title=The Preaching of Islam: A History of the Propagation of the Muslim Faith |url=https://books.google.com/books?id=qxsVAAAAYAAJ |location=Westminster |publisher=Archibald Constable and Company |publication-date=1896 |accessdate=11. 10. 2015. |quote=Of the spread of Islam among the Tatars of Siberia, we have a few particulars. It was not until the latter half of the sixteenth century that it gained a footing in this country, but even before this period Muhammadan missionaries had from time to time made their way into Siberia with the hope of winning the heathen population over to the acceptance of their faith, but the majority of them met with a martyr's death. When Siberia came under Muhammadan rule, in the reign of Kuchum Khan, the graves of seven of these missionaries were discovered [...]. [...] Kuchum Khan [...] made every effort for the conversion of his subjects, and sent to Bukhara asking for missionaries to assist him in this pious undertaking. |year=1896|pages=206-207}}</ref> Процењује се да 70.000 [[Јевреји|Јевреја]] живи у Сибиру,<ref>{{cite web|url=http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |title=Planting Jewish roots in Siberia |publisher=Fjc.ru |date=24. 5. 2004. |accessdate=15. 5. 2010. |deadurlurl-status= yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090827113526/http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |archivedate=27. 8. 2009. |df= dmy-all|pages=}}</ref>, а неки од њих живе у [[Јеврејска аутономна област|Јеврејској аутономној области]].<ref>"[http://www.csmonitor.com/World/Europe/2010/0607/Why-some-Jews-would-rather-live-in-Siberia-than-Israel Why some Jews would rather live in Siberia than Israel]", ''The Christian Science Monitor''. 7 June 2010</ref> Највећа верска група је [[Руска православна црква]].
 
У Сибиру постоји популарна традиција [[Шаманизам|шаманизма]] и [[Политеизам|политеизма]].<ref name=locclass>{{harvnb|Hoppál|2005|p=13}}</ref> Сами староседеоци своје свете обичаје сматрају древним. Постоје записи из 13. века о обичајима сибирских племена везаним за лечење.<ref>{{Cite web |url=http://www.newdawnmagazine.com/articles/secrets-of-siberian-shamanism |title=Secrets of Siberian Shamanism New Dawn : The World's Most Unusual Magazine |website=www.newdawnmagazine.com |accessdate=9. 1. 2017.}}</ref> На територији Сибира постоји много различитих локалних традиционалних богова. Ту спадају: Ак Ана, Анапел, Кара Хан, Куркил, Нга, Нуми-Торем, Нуми-Турум, Пон, Пугу, Тодоте, Томам, Зонгет, [[Јукагири]] и други. Места са светим подручјима укључују Олхон, острво на [[Бајкалско језеро|Бајкалском језеру]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сибир”