Ханс Кристијан Андерсен — разлика између измена

'''Ханс Кристијан Андерсен''' ({{јез-дан|Hans Christian Andersen}}; [[Оденсе]], [[2. април]] [[1805]]. — [[Копенхаген]], [[4. август]] [[1875]]) био је [[Данска|дански]] [[писац|књижевник]], познат као [[писац]] [[бајка|бајки]]. Паул Хазара га је назвао краљем дечјих писаца следећим речима: „Андерсен је краљ јер нико попут њега није знао продрети у душу бића и ствари.“

 

 

Он је проширио тематику [[бајка|бајке]], развијао народне мотиве („Дивљи лабуди”), али и стварао оригиналне приче. Његове приче су блиставе, разумљиве, буде [[машта|машту]] и лако могу занети дете, јер је он сам умео да машта, увиђа разна чудеса и размишља као деца. „Читав је свет пун чудеса, али ми смо на њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима." — изјавио је Андерсен. Квалитет његових бајки је, између осталог, у томе што је уклопио [[поезија|поезију]] у причу, уносио је нове мотиве, писао богатим, лаким и лепршавим језиком, с пуно [[хумор]]а испод којег се често могу наћи озбиљни, тужни, [[иронија|иронични]] мотиви из којих деца могу учити — „[[Оловни војник]]“, ...

Андерсен, дете сиромашних родитеља, морао је цели живот да се бори против строгих класних разлика данског друштва тога доба. У својим бајкама Андесен се често идентификује са особама, несретним и одбаченим од друштва. Јаки аутобиографски елементи провејавају кроз његове тужне приче. Иако је већ био међународно признат и прихваћен писац, Андерсен се је осећао као особа одбачена од друштва.<ref>[https://www.britannica.com/biography/Hans-Christian-Andersen-Danish-author Hans Christian Andersen, Encyclopaedia Britannica]</ref> Није се никад женио, али је његов интерес за жене био видљив. Паустовски, у свом предговору руском преводу Андерсенових бајки, пише да је Андерсенова велика и никад узвраћена љубав била Јени Линд ({{јез-шв|Jenny Lind}}), шведска оперска певачица која је волела Андерсенове бајке, али не и Андерсена.<ref>Jens Andersen: Hans Christian Andersen: A New Life The Overlook Press, Mar 28, 2006, Falling in love with Jenny Lind chapter</ref> По Паустовском, Андерсен није био мушкарац привлачне спољашњости којом би привукао инерес жена тога доба. Неке од његових бајки носе жигове ове неузвраћене љубави („Славуј”, на пример).<ref>К. Паустовский, Великий сказочник (предисловие к книге «Сказки и истории»). М., Гослитиздат, 1955</ref> На својим путовањима кроз Европу је чест посетилац јавних кућа. Писало се много о његовој могућој хомосексуалности али на бази тумачења текста његових дневника и писама, те дневника и писама људи са којима је био у додиру. Како Ен Клара Бом и Ања Аренструп из Центра Х. К. Андерсен на Универзитету у Јужној Данској наводе, „тачно је да постоје амбивалентни (и веома трауматични) елементи у Андерсеновом љубавном животу који се тичу сексуалне сфере, али је погрешно описати га као хомосексуалца и тврдити да је имао сексуалне односе са мушкарцима, пошто није. То би било противно његовом моралу и религиозним идејама”.<ref>Hans Christian Andersen Center, [http://www.andersen.sdu.dk/rundtom/faq/index_e.html?emne=homo Hans Christian Andersen – FAQ]</ref>

 

 

== Каријера ==

Током 1840-их, Андерсенова пажња се вратила на позоришне комаде, али није имао већег успеха. Он је имао више среће са објављивањем дела ''Сликовница без слика'' (1840). Друга серија бајки је почела 1838, а трећа 1845. Андерсен је сада био прослављен широм Европе, мада је његова родна [[Данска]] још увек показивала извесну резервисаност према његовим делима.

 

 

== Мотиви ==