Баја — разлика између измена

Током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а Баја је била обласно средиште у оквиру [[османско царство|отоманског царства]], због чега је била опасано бедемима. Ту је 1542. године седиште нахије. У ово време у граду се насељавају православни [[Срби]] и католички Срби тј. [[Буњевци]]. За време Турака Баја је било чисто српско место, које је такво остало само кратко по протеривању Османлија. У 17. веку Баја је турска варош са тврђавом, коју је описао турски путописац Евлија Челебија.<ref>Динко Давидов: „Споменици Будимске епархије”, Нови Сад 1990. године</ref> Челебија је назива „напредна паланка Баја”, коју је освојио 1547. године „убијени” Ибрахим паша, за владе Сулејман-хана. Град је на територији Сегединског санџака, а то је утврђење опасано двоструко, и налази се на обали Дунава. Велико је пристаниште, и то је велика прометна тачка за вилајете, Бачке и Лашке (Влашке?). На супротној страни од те вароши поред Дунава је пристаниште Бата. За град Бају каже да је четворострана паланка са двоструким бедемима. „Тврђава је квадратног облика јака и лепо уређена. У унутрашњем граду има две џамије. Једна је Синан-пашина џамија у којој је у старо време обављана служба по хришћанском обреду. Била је то велика црква…”<ref>„Гласник историјског друштва у Новом Саду”, Сремски Карловци 1931. године</ref>