Христофор Жефаровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
О његовом раду педесетих година се мало зна, али је тада издао: ''Небески Јерусалим''(1748),''Богородица Елеуса''(1749),''Распеће Христово''(1751, за манастир Хопово). Последње му је дело ''Свети Стефан Штиљановић''(1753)
У лето 1753. одлази из Беча у Русију, преко Угарске. У Токају на Тиси, вероватно због старости, саставља тестамент у ком све оставља свом малолетном синовцу Данилу Жефаровићу, који ће постати родоначелник бечке племићке куће "вон Жефаровић". За старатеља младом синовцу, изабрао је извесног Србина, Алексића. У Москву је стигао 5. августа 1753. где се настанио у Богојављенском манастиру. Ту је и умро убрзо, 18. септембра исте године, и сахрањен.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>
== Националност и етничка припадност ==
| |||