Википедија

Перо Слијепчевић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м је променио име чланку Pero slijepčević у Перо Слијепчевић
Нема описа измене
Ред 1:
'''Перо Слијепчевић''' ([[Самобор (Гацко)|Самобор]] код [[Гацко|Гацка]] [[12. јуна]] [[1888.]] — [[Београд]] [[13. децембар]] [[1964.]]) је књижевни историчар.
{{сређивање }}
књижевни историчар ('''Самобор код Гацка 1888. - Београд 1964.''')
 
== Образовање ==
После завршене гимназије у [[Мостар]]у определио се за студије '''германистике и филозофије''' на '''Бечком универзитету''',. образовањеОбразовање је употпунио '''докторатом''' на универзитету у '''Фрибургу'''[[Фрибург]]у у [[Швајцарска|Швајцарској]] с тезом о [[будизам|будизму]] у [[Немачка|немачкој]] књижевности. ▼
 
'''Гимназију''' је матурирао у '''Мостару'''.
▲После завршене гимназије определио се за студије '''германистике и филозофије''' на '''Бечком универзитету''', образовање је употпунио '''докторатом''' на универзитету у '''Фрибургу''' у Швајцарској.
 
== Учешће у ослободилачким ратовима ==
 
У [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] био '''добровољац''' у [[Црна Гора|црногорској војсци]], а за време [[Први Светски рат|Првог светског рата]] боравио је у емиграцији.
 
== Професорска каријера ==
 
Био је секретар [[Сарајево|сарајевске]] ''Просвјете'', а затим професор Велике [[медреса|медресе]] у [[Скопље|Скопљу''']], а затим је постао '''хонорарни универзитетски професор''' [[1927.]] године, а наредне је постао и '''ванредни професор''' Скопскогскопског универзитета,Филозофског '''редовнифакултета. Редовни професор''' германистике на истом факлутету постаје [[1938.]] године. УочиПочетком [[Други Светски рат|Другог светскогСветског рата]] прелази на '''Београдски универзитет'''. Био је '''професор германистике'''.
 
У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век [[1958.]] године, као шеф катедре за немачки језик и књижњвност [[Филозовски факултет у Београду|Филозофског факултета у Београду]].
 
== Књижевна дела ==
 
Писао је '''студије''' и '''есеје''';, '''оО савременом васпитавањуваспитању народа'', ''о "Лучи Микрокозма"'', [[Томас Ман|Томасу Ману]], [[Херман Вендл|Херману Венделу'''Вендлу]]. НаписаоНајзначајније једело о питањима домаће књижевности су '''СабранеСабрани огледе'огледи'', објављени у Београду [[1956.]] године.
 
Најзначајнији његов рад у области германистике је [[Фридрих Шилер|Шилер]] у [[Југославија|Југославији]], а писао је и о [[Јохан Волфганг Гете|Гетеовом]] односу према српскохрватској народној поезији.
 
==Литература ==
* Свеска Филолошког факултета (свеска посвећена Пери Слијепчевићу), 1966.
* Текст др. Миљана Мојашевића, унив. проф. у Београду, у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1968. стр 226
 
{{DEFAULTSORT:Слијепчевић, Перо}}
== извор ==
 
[[Категорија:Рођени 1988.]]
'''''Еnciklopedija Jugoslavije VII''''', Zagreb 1968, str. 226.
[[Категорија:Умрли 1964.]]
[[Категорија:Српски историчари књижевности]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Перо_Слијепчевић”