Википедија

Крвни притисак — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
м .
Ред 17:
У клиничкој пракси се најчешће примењује аускултациона метода и у ту сврху се користи живин или неки други сфигмоманометар (инструмент за мерење притиска). Код живиног [[манометар|манометра]] вредности се очитавају на скали са [[жива|живиним]] стубом, док други сфигмоманометри користе показивач са казаљком или електричним екраном.
 
Манжетна се пласира на надлактицу и затегне тако да приања уз руку, док се [[стетоскоп]] ставља на прегиб лакта у пределу кубиталне артерије. Помоћу пумпице се повећава притисак у манжетни до момента када је [[крвни суд]] у потпуности компримован и када се више не чују откуцаји [[срце|срца]]. Након овога, вентил се полако отпушта и у тренутку када се систолни притисак изједначи са притиском у манжетни јављају се први звукови (тзв. Коротковљеви тонови). О тачном разлогу њиховог појављивања постоје бројне теорије, али се верује да су изазвани приливом крви која нагло удара у зидове крвног суда, изазива турбулентни ток и производи вибрације које се преносе до стетоскопа. Са даљим смањивањем притиска, мења се и карактер Коротковљевих тонова који постају све дубљи. У тренутку када се они у потпуности изгубе, дијастолни притисак се изједначио са притиском у манжетни и крвна струја поново тече равномерно не узрокујући даље вибрације.<ref name="merenje">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/zdravlje-muskarca/uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska.html|title=Самомерење крвног притиска|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080116022127/http://www.stetoskop.info/zdravlje-muskarca/uradi-sam-samomerenje-krvnog-pritiska.html|archive-date=16. 1. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
Очитавањем вредности на скали или екрану у тренутку појављивања и губитка ових тонова, добија се вредност крвног притиска која не одступа од стварних вредности за више од 10%.<ref name="r4" />
Ред 30:
Вредност притиска је променљива, зависи од доба дана и подложна је утицају спољашњих и унутрашњих фактора. Те промене су последица активирања бројних механизама којима организам покушава да одржи одговарајући проток крви зависно од тренутних потреба организма.
 
Непосредно након рођења систолни притисак обично износи око 40 -{mmHg}-, а током првог месеца живота расте на приближно 70 -{mmHg}-. Код просечног здравог младог човека, у периоду мировања, систолни притисак се креће око 120 а дијастолни око 80 -{mmHg}-. Ове вредности остају углавном непромењене до средине двадесетих година, а онда се обично постепено пењу. Код просечног шездесетогодишњака систолни притисак износи око 140, а код просечног осамдесетогодишњака око 160 -{mmHg}-.<ref name="savet">{{Cite web|url=http://www.hbomc.co.rs/savetovalista/pritisak.htm|title=Саветовалиште за повишени крвни притисак|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090420050551/http://www.hbomc.co.rs/savetovalista/pritisak.htm|archive-date=20. 4. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
Сматра се да „нормалан“ крвни притисак износи око 120/80 -{mmHg}-. Ипак, оно што је нормално за једну не мора бити нормално за другу особу исте старости. Неки појединци имају нешто ниже или више вредности притиска што је последица грађе њиховог тела. То је физиолошко стање и само по себи не значи [[болест]].<ref name="savet"/>
Ред 42:
== Хипертензија ==
{{main|Хипертензија}}
Вредности артеријског крвног притиска преко 140/90 -{mmHg}-, код особа старијих од 18 година које не узимају лекове, сматрају се повишеним.<ref name="hiper">{{Cite web|url=http://www.diabetes.org.rs/hipertenzija.htm|title=Артеријска хипертензија|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090520080851/http://www.diabetes.org.rs/hipertenzija.htm|archive-date=20. 5. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref> [[Хипертензија]] је један од три основна фактора ризика коронарних срчаних болести (заједно са [[гојазност|гојазношћу]] и пушењем). Осим тога, у компликације изазване хипертензијом убрајају се и отказивање [[бубрег]]а, [[мождани удар]], [[деменција]], оштећење вида и друга системска обољења.<ref name="top">{{Cite web|url=http://www.topvita.info/clanak.asp?id=277|title=Висок крвни притисак и последице|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080210033540/http://www.topvita.info/clanak.asp?id=277|archive-date=10. 2. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref> Процењује се да сваки пети човек има повишени крвни притисак, а да трећина њих тога чак није ни свесна.<ref name="savet"/>
 
<center>
Ред 85:
Низак крвни притисак се дефинише као вредност крвног притиска који је нижи од нормално очекиваног за поједину особу у одговарајућим условима. Мишљења стручњака се разликују - од оних који [[хипотензија|хипотензију]] не сматрају болешћу до оних који је сматрају потенцијално озбиљним, добро дефинисаним стањем које захтева [[терапија|лечење]] и редовну контролу.
 
У стручној литератури се хипотензија дефинише као стање у коме је вредност крвног притиска испод 100/60 -{mmHg}- (измерен више пута у амбулантним условима) уз постојање одређених симптома (умор, поремећај сна, вртоглавица, несвестице, анксиозност или депресија, осећај јаког лупања срца, знојење итд).<ref name="medicina">{{Cite web|url=http://www.medicina.hr/clanci/hipotenzija_nizak_krvni_tlak.htm|title=Хипотензија|accessdate=8. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071012022722/http://www.medicina.hr/clanci/hipotenzija_nizak_krvni_tlak.htm|archive-date=12. 10. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>
 
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крвни_притисак”