Дуги рат — разлика између измена

 

== Увод ==

У српској историографији први је о Дугом рату опширније писао [[Јован Рајић]] у својој Историји (1794—1795). Рат је отпочео великом турском погибијом код Сиска 1593. године, а завршен је потписивањем мира у Житватороку 1606. године. Срби су педесетих година помагали [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмеду-паши Соколовићу]] да [[Опсада Темишвара (1552)|заузме Банат]]. Од тада, они су на тој земљи стасали као војници и као земљорадници. Турска у међувремену води дуг [[Османско-персијски ратови|рат]] са Персијом који је завршен склапањем мира 1590. године након турске победе. На престолу се између 1574. и 1595. године налазио [[Мурат III]]. После утемељења града Карловца 1579. године створен је [[Босански пашалук]] на челу са [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-пашом]] из редова Соколовића. На место беглербега дошао је 1591. године [[Хасан-паша Предојевић]] из Клобука. Он је следеће године освојио Бихаћ (град је бранио [[Тома Бакач-Ердеди|Тома Ердеди]]) и подигао град Петрињу (Новиград) на Купи како би олакшао нападе на Хрватску. Установљен је [[Бихаћки санџак]] на чије чело је постављен [[Рустем-бег]]. Хасан-паша Предојевић кренуо је ка Београду са циљем да нападне Аустрију и тако отпочне рат. Тада је дошло до смене на везирском престолу и Предојевић је изгубио подршку коју је имао у [[Сијавуш-паша|Сијавуш-паши]]. На везирско место поново је дошао [[Коџа Синан-паша|Синан-паша]]. Хасан-паша Предојевић је кренуо ка Сиску. Хришћанску војску предводили су Тома Ердеди, [[Рупрехт Егенберг]] и [[Андрија Ауершперг|Андрија Турјачки]]. Турци су доживели [[Битка код Сиска|пораз]] који је довео до објаве рата од стране Цариграда. Августа исте године освојен је Сисак. Септембра 1593. године Синан-паша се налази у Београду.