Мржња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Види још: кружна референца |
м мало проширено |
||
Ред 1:
'''Мржња''' је осјећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Кроз историју, различити филозофи су давали различите дефиниције мржње и њених узрока.
== Историја појма ==
Још је индијски филозоф [[Сидарта Гаутама]] истраживао порекло мржње, закључујући: »Мржња се никад не смирује мржњом, већ једино њеним одсуством. Ово је вечни закон.«<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/veljacic/karma_plod.html Čedomil Veljačić, Karma - plod koji dozreva]</ref>
[[Рене Декарт]] је дефинисао мржњу као свјесност да је неко или нешто лоше, у комбинацији са јаком потребом да се од тога удаљи. [[Барух Спиноза]] је дефинисао мржњу као тип бола чији узрок лежи у спољашњим изворима. Аристотел је посматрао мржњу као жељу за уништењем нечега што је неизљечиво временом. [[Дејвид Хјум]] је мржњу сматрао осјећањем које се не може умањити и које се уопште не може дефинисати.<ref>-{Royzman, E. B., McCauley, C. & Rozin, P. (2005). From Plato to Putnam: Four ways to think about hate. In The Psychology of Hate by Sternberg, R. (Ed.).}-</ref>
У психологији, [[Сигмунд Фројд]] је дефинисао мржњу као стање [[его|ега]] које жели да уништи извор своје несрећности.<ref>-{Freud, S. (1915). The instincts and their vicissitudes.}-</ref> У нешто модернијем становишту, у књизи ''-{Penguin Dictionary of Psychology}-'' (психолошки ријечник) мржња се описује као „дубоко, трајно, јако осјећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према особи, групи или предмету“<ref>-{Reber, A.S., & Reber, E. (2002). The Penguin dictionary of psychology. New York: Penguin Books.}-</ref>. Пошто се сматра да је мржња дуготрајно осјећање, многи психолози сматрају да је то више трајни став особе него (привремено) емоционално стање.
== Савремена истраживања ==
Корелација осјећања мржње са нервним системом је истраживано помоћу методе [[фМРИ]]. У том експерименту су скенирани [[мозак|мозгови]] особа у исто вријеме док су им приказиване слике ствари које мрзе. <!-- Примијећена је повећана активност у medial frontal gyrus, right putamen, bilaterally in the premotor cortex, in the frontal pole, and bilaterally in the medial insula of the human brain. --> Истраживачи су закључили да постоји посебан шаблон у можданој активности кад се осјећа мржња.<ref>-{Zeki, S. and Romaya, J.P. (October 29, 2008) "[http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0003556;jsessionid=0C68BB34FD6B6212E02B082F9B250990 Neural Correlates of Hate]", PLoS ONE 3(10):e3556 doi:10.1371/journal.pone.0003556.}-</ref>
| |||