Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Први забележени покушај превођења романа на енглески је извршио 1812. године чувени протестантски мисионар и синолог [[Robert Morrison (missionary)|Роберт Морисон]] (1782–1834) када је он преовео део четвртог поглавља новеле, с циљем његовог објављивања у другом тому своје књиге -{''Horae Sinicae''}- (ова књига никад није била објављена). Године 1816, Морисон је објавио превод конверзације из поглавља 31 у свом уџбенику кинеског језика ''Дијалоги и самостална реченице на кинеском језику''. Године 1819, кратак одломак из поглавља 3 превео је познати британски дипломата и синолог [[John Francis Davis|Џон Франсис Дејвис]] (1795–1890) и објавио је свој превод у часопису ''Лондонски журнал кварталних прегледа'' (-{''London Journal Quarterly Review''}-). Дејвис је исто тако објавио поему из поглавља 3 новеле 1830. године у журналу ''Трансакције'' у издању [[Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland|Краљевског азијског друштва]].<ref>Gray, Ronald "The Stone's Curious Voyage to the West: A Brisk Overview of Honglou Meng’s English Translation History and English Hongxue." ''Journal of Sino-Western Communication'' 3.2 (December, 2011).</ref>

 

 

Скраћени превод аутора [[Wang Chi-Chen|Ванг Чи-Чена]], у коме је наглашена централна љубавна прича је објављен 1929. године, са предговором који је написао [[Arthur Waley|Артур Вејли]]. Вејли је рекао да у одломцима који преносе снове „највише осећамо симболичку или универзалну вредност” ликова. „Пао Ју”, наставио је Вејли, представља „машту и поезију”, а његов отац „све те мрачне моћи педантерије и ограничења која ометају уметника ...”<ref>''Dream of the Red Chamber'' (Wang Chi-Chen), (New York: Doubleday; London: Routledge, 1929) enlarged version (New York: Twayne:. {{page|year=1958|isbn=978-0-385-09379-8|pages=}}).</ref> У једном прегледу из 1930. године Вангове верзије превода, Хари Клеменс из часописа ''[[The Virginia Quarterly Review|Вирџинијски квартални преглед]]'' написао је „ово је сјајан роман,” и заједно са ''[[Romance of the Three Kingdoms|Романсом три краљевства]]'', он се „рангира међу најважнијим” новелама класичне кинеске литературе.<ref name=Clemons/> Мада је Клеменс сматрао да је „значење само фрагментарно откривено” у енглеском преводу прозе и да је „велики број инцидената” и „већина поезије” изостављена, ипак је сматрао да је „у сваком случају напор читања ''Сна у црвеном павиљону'' еминентно вредан прављења.”<ref name=Clemons>{{cite journal|url=http://www.vqronline.org/articles/1930/spring/clemons-dream-red/|last=Clemons|first=Harry|title=Book Reviews: The Dream of the Red Chamber|journal=[[The Virginia Quarterly Review]]|year=1930|volume=6|issue=2}}</ref> Године 1958 Ванг је објавио проширену верзију свог ранијег скраћеног издања, мада је она још увек била скраћена за 60 поглавља.

 

 

Први комплетни превод на енглески је објавио [[David Hawkes (Sinologist)|Дејвид Хокс]], неких век и по након првог енглеског превода. Хокс је већ био признати [[Redology|редолог]] и претходно је превео ''[[Chu Ci|Чу Ци]]'' кад му је издавачка кућа Пингвин класици предложила 1970. године да припреми превод који би могао привући читаоце на енглеском језику. Након што је оставио свој професорски положај, Хокс је објавио првих осамдесет поглавља у три књиге (1973, 1977, 1980).<ref name="obit">{{cite web|last=Gittings|first=John |url=https://www.theguardian.com/books/2009/aug/25/obituary-david-hawkes |title=Obituary for the Scholar and translator David Hawkes|work=[[The Guardian]] |date=25. 08. 2009 |accessdate=16. 07. 2011}}</ref> ''Прича о камену'' (-{''The Story of the Stone''}-) (1973–1980), првих осамдесет поглавља које је Хокс превео и задњих четрдесет које је превео [[John Minford|Џон Минфорд]] састоји се од пет томова, 2.339 страна стварног основног текста (не рачунајући предговор, уводе и апендиксе).<ref>([[Penguin Classics]] and Bloomington: Indiana University Press, five volumes, 1973–1980. {{page|year=|isbn=978-0-14-044293-9|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044326-4|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044370-7|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044371-4|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044372-1|pages=}}).</ref> Укупни број речи у овом издаљу енглеског превода Пингвин класика се процењује да је 845.000. Године 1980. у једном прегледу Хоксовог и Минфордовог превода објављеном у магазину ''[[Њујорк ривју оф букс]]'', [[Frederic Wakeman, Jr.|Фредерик Вејкман млађи]] описује новелу као „ремек-дело” и рад „књижевног генија”.<ref>{{cite journal|title=Review (Book review): The Genius of the Red Chamber|author=Wakeman Jr., Frederic|publisher=[[The New York Review of Books]]|date=12. 06. 1980}}</ref> Синтија Л. Ченаулт са [[University of Florida|Универзитета у Флориди]] је изјавила да је „''Сан'' признат као један од највише психолошки пенетрирајућих романа светске књижевности”.<ref>{{cite web|url=http://www.clas.ufl.edu/users/cchenna/DRC%20-%20syllabus%20S09.pdf|title=CHT 4111, "Dream of the Red Chamber"|last=Chennault|first=Cynthia|publisher=[[University of Florida]]}}</ref> Мајкл Ортофер са онлајн књижевног сајта ''[[Complete Review|Комплетни преглед]]'' проглашава ову новелу једном од неколико дела која се могу узети у обзир за наслов „књиге миленијума”, као и ретким књижевним комадом „у коме особа може у потпуности да изгуби себе”.<ref name=review>{{cite web|url=http://www.complete-review.com/reviews/orientalia/tsots.htm|title=The Story of the Stone (The Dream of the Red Chamber)|publisher=[[Complete review]]}}</ref>