Скроб — разлика између измена

'''Скроб''' ({{јез-лат|amylum}}) је природни [[полисахариди|полисахарид]] опште формуле -{(C₆H₁₀O₅)n</sub>}-. Налази се у [[воће|воћу]], семенкама, корењу, кртолама и лишћу [[биљке|биљака]].<ref name="uh">{{Cite web|url=http://www.topforma.co.yu/ugljeni%20hidrati/ugljeni%20hidrati.html|title=Угљени хидрати|accessdate=9. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080222022947/http://www.topforma.co.yu/ugljeni%20hidrati/ugljeni%20hidrati.html|archive-date=22. 2. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref> То је један од основних састојака [[храна|хране]] и производе га искључиво биљке, којима скроб служи као резервна енергија. По улози и структури је сличан [[гликоген]]у који исту функцију обавља код [[животиње|животиња]].

Осим синтезе скроба у биљкама, скроб може да буде синтетисан из непрехрамбеног скроба посредством ензимског коктела.<ref name="pnas.org">{{cite journal|last=You|first=C.|last2=Chen|first2=H.|last3=Myung|first3=S.|last4=Sathitsuksanoh|first4=N.|last5=Ma|first5=H.|last6=Zhang|first6=X.-Z.|last7=Li|first7=J.|last8=Zhang|first8=Y.- H. P.|title=Enzymatic transformation of nonfood biomass to starch|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date=15. 4. 2013|volume=110|issue=18|doi=10.1073/pnas.1302420110|pmid=23589840|pmc=3645547|pages=7182-7187}}</ref> У том ванћелијском биосистему, бета-1,4-гликозидном везом повезана целулоза се делимично хидролизује до [[celobioza|целобиозе]]. [[Celobioza fosforilaza|Целобиозна фосфорилаза]] се разлаже до глукоза 1-фосфата и глукозе; други ензим кромпира [[alpha-glucan phosphorylase|алфа-глукан фосфорилаза]] (ЕЦ 2.4.1.-) може да дода глукозну јединицу из глукоза 1-фосфорилазе на нередукујући крај скроба. У њој се фосфат интерно рециклира. Други продукат, глукоза, може да асимилира квасац. Овај безћелијски биопроцес не захтева скуп хемијски или енергетски унос, може се одвијати у воденом раствору, и не доводи до губитака шећера.<ref>{{cite news|url=http://www.voanews.com/content/chemical-process-creates-food-source-from-plant-waste/1642851.html|title=Chemical Process Creates Food Source from Plant Waste|work=[[Glas Amerike|Voice of America]]|date=16. 4. 2013|accessdate=27. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305082101/http://www.voanews.com/content/chemical-process-creates-food-source-from-plant-waste/1642851.html|archive-date=05. 03. 2016|dead-url-status=yesdead}}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1002/ese3.2 | volume=1 | title=Next generation biorefineries will solve the food, biofuels, and environmental trilemma in the energy-food-water nexus | journal=Energy Science |year=2013 | last=Zhang | first=Y.-H Percival|pages=27-41}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.sciencemag.org/news/2013/04/could-wood-feed-world|title=Could Wood Feed the World?|first=Charles|last=Choi|work=[[Science (magazine)|Science]]|date=15. 4. 2013|accessdate=27. 1. 2016}}</ref>

Чисти изоловани скроб се добија из кромпира или житарица испирањем водом, а употребљава се у индустрији [[папир]]а (као [[лепак]]), у прехрамбеној индустрији (као средство за згушњивање и желатинизацију), у козметици ([[пиринач|пиринчани]] скроб као пудер), у текстилној, металној и фармацеутској индустрији, као реагенс за [[јод]] итд.<ref name="primena">{{Cite web|url=http://www.skrobara.co.yu/telo/srpski/wx-skrob.htm|title=Примена скроба|accessdate=9. 2. 2008.|last=|first=|others=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080924200444/http://www.skrobara.co.yu/telo/srpski/wx-skrob.htm|archive-date=24. 9. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref>