IP телефон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м . |
||
Ред 7:
Принцип рада технологије је релативно једноставан: [[звук|аудио]] информација се разбија у ИП пакетиће и усмерава преко [[Интернет]]а или приватне мреже, да би се на пријемном крају поново дешифровала у аудио сигнал. Употреба је изузетно једноставна, нарочито ако се користе услуге компаније [[Skajp|Скајп]], а позиви су шифровани "са- краја-на-крај", како би се сачувала приватност разговора.
Неопходно је да корисник поседује [[Интернет]] везу велике брзине, што се може остварити преко кабловског [[модем]]а или брзинских сервиса као што су [[ДСЛ]] и [[ЛАН]]. Корисник може да прикључи на [[рачунар]] јефтини [[микрофон]] и обичне [[звучник]]е или да употреби обичан [[телефон]] повезан на адаптер. У последње време појавио се велики број нових [[телефон]]а који су ВоИП технологију учинили заиста практичном. Тако се, поред класичних модела, већ могу наћи и бежични ВоИП [[телефон]]и.<ref>{{Cite web |url=http://www.tomsnetworking.com/2006/04/11/what_is_voip_faq/index.html |title=Принцип рада ВоИП телефонa |access-date=18. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071214072314/http://www.tomsnetworking.com/2006/04/11/what_is_voip_faq/index.html |archive-date=14. 12. 2007 |
== ВоИП Историјат ==
Ред 13:
Још од раних почетака развоја [[Интернет]]а (осамдесетих година прошлог века) уочено је да корисници овај нови вид умрежавања [[рачунар]]а највише користе у сврхе комуникације. Тај тренд се и каснијом експанзијом развоја [[интернет]]а одржао до данашњих дана. Истраживања показују, да и данас као и пре десетак година преко 90% корисника интернета користи у сврхе комуникације, а преосталих 10% као претраживање (популарно названо сурфовање) или размену подака било у личне или пословне сврхе. У првим данима [[интернет]]а комуникација се одвијала путем [[Електронска пошта|електронске поште]], а одмах затим и путем [[ИРЦ]]-а ({{јез-енг|Internet Relay Chat servisa}}) тј. комуникације у реалном времену путем куцања порука које се размењују са тренутно активним корисницима. Почетком деведесетих година прошлог века тај вид комуникације, а највише заслугом појављивања напредних оперативних система типа [[мајкрософт виндоус|windows]] 95, се пренео и на комуникацију гласом и сликом (wеб камере) путем разних сервиса (најраспрострањенији је тада био [[мајкрософт|microsoft]] Нетмеетинг). Но, недовољно развијена инфраструктура, као и слаб проток података (мала брзина протока) су довели до тога да је овај вид комуникације био практично доступан само корисницима у развијеним земљама света.
[[1996]]. године су многи независни произвођачи електронских компоненти схватили да је и постојећи вид брзине протока података довољан уколико се постигне бољи ниво компресије звука људског гласа. Тако да су се тада многе компаније ([[Тексас Инструментс]], [[Cisco|Циско]], [[Моторола]], [[Интел]] и сл.) укључиле у развој ове технологије. Како се квалитет транспорта људског гласа путем Интернет Протокола (Voice Over Internet Protokol или ВоИП) побољшавао, многи провајдери услуга телекомуникација су брзо схватили предност нових технологија. Тако да су се већ тада телефонски позиви из нпр. [[Европа|Европе]] конвертовали у ВоИП и као [[интернет]] податак преносли до сервера који је најближи бираној дестинацији, а тада би се поново конвертовали у телефонски позив. На овај начин вршене су велике уштеде у комуникацији, а то је био и додатни подстицај за развој ове технологије.<ref>{{Cite web |url=http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em263/med/med2.htm |title=ВоИП Историјат |access-date=18. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071221101707/http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em263/med/med2.htm |archive-date=21. 12. 2007 |
== Предности у односу на класичну телефонију ==
| |||