Википедија

Биохемија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
м .
Ред 198:
[[Датотека:201601 Endoplasmic reticulum.png|мини|лево|250п|Ендоплазматични ретикулум]]
 
Најопсежнија мембранска конструкција у ћелији, коју је открио [[Keith R. Porter|Кит Портер]] 1945. године,<ref name="jexpmed_porter">{{cite journal|vauthors=Porter KR, Claude A, Fullam EF | title=A Study of Tissue Culture Cells by Electron Microscopy | journal=J Exp Med |year=1945 | volume=81 | issue=3 | url = http://www.jem.org/cgi/content/abstract/81/3/233 | doi=10.1084/jem.81.3.233 | pmid=19871454 | pmc=2135493 |pages=233-246}}</ref><ref name="Cooper2000">{{harvnb|Cooper|2000|pp=}}</ref> формира лавиринтску творевину која се назива [[ендоплазматични ретикулум]]. Велики део ове органеле, који се назива [[Храпави ендоплазматични ретикулум|храпавим ендоплазматичним ретикулумом]], садржи знатан број рибозома који посредују синтезу мембранских и секреторних протеина.<ref name="ShibataVoeltz2006">{{cite journal|vauthors=Shibata Y, Voeltz GK, Rapoport TA | title = Rough sheets and smooth tubules | journal = Cell | volume = 126 | issue = 3 |date=August 2006 | pmid = 16901774 | doi = 10.1016/j.cell.2006.07.019 |pages=435-9}}</ref><ref name="TerasakiKozlov2013">{{cite journal|vauthors=Terasaki M, Shemesh T, Kasthuri N, Klemm RW, Schalek R, Hayworth KJ, Hand AR, Yankova M, Huber G, Lichtman JW, Rapoport TA, Kozlov MM | title = Stacked endoplasmic reticulum sheets are connected by helicoidal membrane motifs | journal = Cell | volume = 154 | issue = 2 |date=July 2013 | pmid = 23870120 | pmc = 3767119 | doi = 10.1016/j.cell.2013.06.031 |pages=285-96}}</ref><ref name="Guven">{{cite journal|vauthors=Guven J, Huber G, Valencia DM | title = Terasaki spiral ramps in the rough endoplasmic reticulum | journal = Physical Review Letters | volume = 113 | issue = 18 |date=October 2014 | pmid = 25396396 | doi = 10.1103/PhysRevLett.113.188101 |pages=188101}}</ref> [[Глатки ендоплазматични ретикулум]], који не садржи рибозоме, је локација [[Sinteza masnih kiselina|липидне синтезе]].<ref>{{cite news|title=Functions of Smooth ER |publisher=University of Minnesota Duluth}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Maxfield FR, Wüstner D | title = Intracellular cholesterol transport | journal = The Journal of Clinical Investigation | volume = 110 | issue = 7 |date=October 2002 | pmid = 12370264 | pmc = 151159 | doi = 10.1172/JCI16500 |pages=891-8}}</ref> Многи продукти који су синтетисани у ендоплазматичном ретикулуму затим бивају транспортовани у [[Голђијев апарат]]<ref name="url_molexpress">{{cite web|url=http://micro.magnet.fsu.edu/cells/golgi/golgiapparatus.html | title = The Golgi Apparatus |last=MW|first=Davidson|date=13. 12. 2004 | work = Molecular Expressions | publisher = Florida State University | accessdate=20. 9. 2010 | deadurl url-status= nolive | archiveurl = https://web.archive.org/web/20061107142553/http://micro.magnet.fsu.edu/cells/golgi/golgiapparatus.html | archive-date=7. 11. 2006. | df = }}</ref> (назван по [[Камило Голђи|Камилу Голђију]],<ref name="mazz99">{{cite journal|last=Mazzarello|first=Paolo |title=Camillo Golgi's Scientific Biography |journal=Journal of the History of the Neurosciences |year=1999|volume=8 |issue=2|doi=10.1076/jhin.8.2.121.1836|pmid=11624293|pages=121-131}}</ref><ref>{{cite news|title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1906|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1906/index.html|accessdate=22. 12. 2017|work=www.nobelprize.org}}</ref> који га је први описао 1898. године<ref name="isbn3-211-76309-0">{{Cite book|url=https://books.google.com/books/about/The_Golgi_Apparatus.html?id=JqIQEFCLVqsC&redir_esc=y|title=The Golgi Apparatus: State of the art 110 years after Camillo Golgi's discovery |vauthors=Pavelk M, Mironov AA|publisher=Springer|year=2008|isbn=978-3-211-76310-0|location=Berlin|pages=580}}</ref><ref name="pmid9865849">{{cite journal|vauthors=Fabene PF, Bentivoglio M | title = 1898–1998: Camillo Golgi and "the Golgi": one hundred years of terminological clones | journal = Brain Res. Bull. | volume = 47 | issue = 3 |year=1998| pmid = 9865849 | doi = 10.1016/S0361-9230(98)00079-3|pages=195-8}}</ref>), стог равних мембранских врећа у којима се ови производи даље обрађују.
 
; Митохондрија као место оксидативног метаболизма
Ред 328:
=== Нуклеинске киселине ===
{{Main article|Нуклеинска киселина|ДНК|РНК|Нуклеотиди}}
[[Датотека:0322 DNA Nucleotides.sr.jpg|мини|350п|Структура [[Дезоксирибонуклеинска киселина|дезоксирибонуклеинске киселине]] (ДНК). Слика приказује повезивање [[Нуклеотид|мономера]].<ref>{{Cite book|vauthors=Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walter P |title= Molecular Biology of the Cell |edition= 6th |publisher= Garland |year=2014 |url= http://www.garlandscience.com/product/isbn/9780815344322 |pages=Chapter 4: DNA, Chromosomes and Genomes |isbn=9780815344322 |deadurlurl-status= nolive |archive-url= https://web.archive.org/web/20140714210549/http://www.garlandscience.com/product/isbn/9780815344322 |archive-date=14. 7. 2014 |df= dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|last=Purcell|first=Adam|name-list-format=vanc|title=DNA|url=http://basicbiology.net/micro/genetics/dna|website=Basic Biology|deadurlurl-status=nolive|archive-url=https://web.archive.org/web/20170105045651/http://basicbiology.net/micro/genetics/dna/|archive-date=5. 1. 2017}}</ref>]]
 
[[Нуклеинска киселина|Нуклеинске киселине]], које се тако називају због њихове преваленције у ћелијском [[cell nucleus|једру]] (нуклеусу), су генеричко име за фамилију [[Biopolimeri|биополимера]]. Оне су комплексни, биохемијски макромолекули велике молекулске тежине који имају способност преноса [[Sekvenca nukleinskih kiselina|генетичких информација]] у свим живим ћелима и [[вируси]]ма.<ref name="Voet_2005"/> Њихови мономери се називају [[nucleotide|нуклеотидима]], и сваки се састоји од три компоненте: азотне [[Heterociklično jedinjenje|хетероцикличне]] [[base (chemistry)|базе]] (било [[purine|пурина]] или [[pyrimidine|пиримидина]]), [[Deoxyribose|пентозног шећера]],<ref>C.Michael Hogan. 2010. [http://www.eoearth.org/articles/view/158858/?topic=49496 ''Deoxyribonucleic acid''. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment.] eds. S.Draggan and C.Cleveland. Washington DC</ref> и [[phosphate|фосфатне]] групе.<ref>{{harvnb|Saenger|1984|pp=84}}.</ref>
Ред 480:
* {{Cite book|ref=harv|last=Pommerville|first=J.C. |title=Fundamentals of Microbiology|year=2013|publisher=Jones & Bartlett|location=Sudbury, MA|isbn=9781449647964|edition=10th|pages=106}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Horowitz|first=Norman Harold|title=To utopia and back: the search for life in the solar system |publisher=W.H. Freeman |location=San Francisco |year=1986 |isbn=978-0-7167-1766-9 |oclc= |doi= |accessdate=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Yount |first = Lisa |title = A to Z of Biologists |year=2003 |publisher = Facts on File, Inc. |location = New York, NY |isbn=978-1-4381-0917-6 |url = https://books.google.com/books?id=pOdHrsTZ-RYC&dq |deadurl url-status= nolive |archiveurl = https://web.archive.org/web/20170307192050/https://books.google.com/books?id=pOdHrsTZ-RYC&dq |archivedate=7. 3. 2017. |df = dmy-all |pages=113-115}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Lodish|first=Harvey|last2=Berk |first2=Arnold |last3=Zipursky |first3=S. Lawrence|last4=Matsudaira|first4=Paul|last5=Baltimore |first5=David |last6=Darnell |first6=James |title=Molecular cell biology |year=2000|publisher=Scientific American Books |location=New York |isbn=978-0-7167-3136-8 |edition=4th |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK21475/}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Berg|first=Jeremy M.|last2=Tymoczko|first2=John L.|last3=Stryer |first3=Lubert |last4=Berg|first4=Jeremy M. |last5=Tymoczko|first5=John L.|last6=Stryer |first6=Lubert|title=Biochemistry|publisher=W H Freeman |isbn=978-0-7167-3051-4 |edition=5th |url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK21154/}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биохемија”