Зеница (град) — разлика између измена

м
.
м (.)
м (.)
Легенда о имену у вези је с најтужнијим временима средњовјековне босанске државе и [[Хрвати|хрватског народа]] на [[Балкан]]у; [[пад Босне]] под Османлије 1463. године. У народу [[католичанство|католичких]] Хрвата остала је легенда да је Зеница добила име по ријечима краљице [[Катарина Косача Котроманић|Катарине Косаче Котроманић]], које је одлазећи с [[Бобовац|Бобовца]] изговорила сљедеће: „Оста моја з(ј)еница!”<ref name="svjosipzenica">{{cite web|url=http://www.svjosip-zenica.com/o-zupi-povijest-zupe/kratka-povijest-zupe-sv-josipa-zenica|title=Župa Svetog Josipa – Zenica|accessdate=25. 4. 2019}}</ref>
 
<!--не помјерати овај пасус горе јер се односи и на предају и на легенду-->Због положаја у средишту Зеничког поља, град заиста асоцира на зјеницу ока.<ref name="Zenicaba-istorija">{{cite web|url=http://www.zenica.ba/fakta/o-gradu/historija-zenice/|title=Historija Zenice|website=www.zenica.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721040550/http://www.zenica.ba/fakta/o-gradu/historija-zenice/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Такође се име града може извести из ријечи ''[[:wikt:зенит|зенит]]'', јер је град у центру (’зениту’) Босне и Херцеговине односно [[Босна|Босне]].
|clear=both
}}
На подручју Града Зеница преовладава умјереноконтинентална клима. Љета су топла, а зиме умјерено хладне. Средња годишња температура је 10,4 °C, средње годишње падавине су 804 мм и неравномјерно су распоређене током године, с тим да нема нарочито сувих мјесеци (најнижа мјесечна преципитација је у марту, а највиша у новембру). Најхладнији мјесец је јануар (просјечни годишњи минимум –1 °C), док је јул најтоплији (просјечни годишњи максимум 20,2 °C). Минимална средња мјесечна температура ваздуха у Зеници је била у јануару 1964. године (–6,4 °C; минимална –23,9 °C јануара 1963), а максимална средња мјесечна температура је регистрована у августу 2003. године (23,8 °C; максимална 40,8 °C августа 2003). Релативна влажност ваздуха износи 70%, а облачност 6,1 десетина. Ваздушни притисак износи 976,3 милибара. Град има једну метеоролошку станицу, а основана је 1925. године и налази се на 344 м н.в.<ref name="academia.edu"/><ref>{{cite web|url=http://www.fhmzbih.gov.ba/engleski/Zenicastanica.php|title=Bosnia and Herzegovina, Federation of Bosnia and Herzegovina: Federal Hydrometeorological Institute|archiveurl=http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http%3A%2F%2Fwww.fhmzbih.gov.ba%2Fengleski%2FZenicastanica.php|archivedate=16. 7. 2015|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
{{Weather box|width=70%|ијек=да
 
== Историја ==
Урбани дио данашње Зенице формирао се кроз више одређених фаза које хронолошки обухватају вријеме неолитске заједнице, илирске градине, римског муниципија ''Бистуа Нова'' (изворно ''{{јез|la|Bistua Nuova}}''), најзначајнијег налаза (2—4. вијек) у којем је највише заступљена монументална ранохришћанска двострука [[базилика]], поред које је у [[Европа|Европи]] идентификована још само једна. У насељу града Зеница Билимишћу пронађени су трагови [[Антика|античког]] насеља;<ref name="academia.edu"/> у селима Града Зенице Путовићима и Тишини, гдје доминира [[вила рустика]], терма, храм као и низ других пратећих објеката.<ref name="gradZenica-istorija-zv">{{cite web|url=https://gradzenica.weebly.com/historija.html|title=Historija Zenice|format=zvanična veb-prezentacija Grada|work=[[Град Зеница|gradzenica.weebly.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220054/https://gradzenica.weebly.com/historija.html|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref name="academia.edu">{{cite web|url=https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|title=Saobraćajne karakteristike grada Zenice|format=seminarski rad|last=Sarajlić|first=Dženita|work=academia.edu|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210015/https://www.academia.edu/35675940/Saobra%C4%87ajne_karakteristike_grada_Zenice.docx|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref name="akta.ba">{{cite web|url=https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|title=Grad Zenica: Ime grada prvi put se spominje 20. marta 1436. godine|work=akta.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721210254/https://www.akta.ba/pauza/grad-zenica-ime-grada-prvi-put-se-spominje-20-marta-1436-godine/17731|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
=== Праисторија ===
Постојала је дилема о назочности илирског племена Деситијата у зеничком крају; рјешење су ненепосредни докази из топономастичке грађе — као што је топоним ''градина'' који је преживио до данас у именима насеља Градац, Градишће и Грачаница.<ref name="Zenicaba-istorija"/>
 
Скорашње ({{asof|август 2019|alt=август 2019}}) међународно археолошко истраживање, које су спровели бечки ({{ill|de|Институт за оријенталну и европску археологију|Institut für Orientalische und Europäische Archäologie}}), зенички (Зенички музеј) и сарајевски студенти и научници користећи модерну технологију, прецизно показује да су насеља око насељеног мјеста (града) Зеница била насељена људима и животињама и прије 3.100 година од {{nowrap|дана-данашњег}}.<ref name="Aug2019 arch research"/> Скелети домаћих животиња (свиња, крава, коза) пронађени су на високо смјештеном (600 м н.в.) локалитету Копило, што индицира да су људи (сточари) живјели овдје у то вријеме; двије гробнице (једна с људским костима и керамиком), два [[тумулус]]а и потпуно ново праисторијско насеље ’Равна градина’ исто тако представљају резултате овог истраживања.<ref name="Aug2019 arch research">{{cite web|url=http://www.fena.ba/gallery/12694/arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-zenice-stara-oko-3100-godina/image/107778|title=Arheološki nalazi svjedoče da su naselja oko Zenice stara oko 3.100 godina|publisher=FENA|work=www.fena.ba|date=28/29. 8. 2019|accessdate=29. 8. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190829153400/http://www.fena.ba/gallery/12694/arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-zenice-stara-oko-3100-godina/image/107778|archivedate=29. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive|format=оригинални извјештај}}</ref><ref>{{cite web|url=https://tv1.ba/arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-zenice-stara-oko-3-100-godina/|title=Arheološki nalazi svjedoče da su naselja oko Zenice stara oko 3.100 godina|publisher=Televizija Jedan d.o.o.|work=tv1.ba|date=29. 8. 2019|accessdate=29. 8. 2019|archiveurl=|archivedate=29. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive|format=подробнији извјештај}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-Zenice-stara-oko-3100-godina/555865|title=Arheološki nalazi: Naselja oko Zenice stara oko 3.100 godina|publisher=[[Nezavisne novine|NIGD "DNN" (Dnevne nezavisne novine)]]|work=www.nezavisne.com|date=29. 8. 2019|accessdate=29. 8. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190829153905/https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-Zenice-stara-oko-3100-godina/555865|archivedate=29. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ba.n1info.com/Science/a375003/Arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-Zenice-stara-oko-3.100-godina.html|title=Arheološki nalazi svjedoče da su naselja oko Zenice stara oko 3.100 godina|publisher=[[Н1 телевизија|N1]]|work=ba.n1info.com|date=29. 8. 2019|accessdate=29. 8. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190829153905/https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Arheoloski-nalazi-svjedoce-da-su-naselja-oko-Zenice-stara-oko-3100-godina/555865|archivedate=29. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
=== Стари вијек ===
 
=== Османско доба ===
[[Датотека:Зеница 20190501 104314.jpg|мини|лево|250п|Поглед на [[Сејменска џамија|Сејменску џамију]], другу најстарију<ref>{{cite web|url=https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|title=Zenica: Najstarije džamije Sultan Ahmedova i Sejmenska|website=vijesti.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720193854/https://vijesti.ba/clanak/224787/zenica-najstarije-dzamije-sultan-ahmedova-i-sejmenska|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|title=Jedna od najstarijih džamija u Zenici uskoro dobiva novo ruho|website=[[Дневни аваз|avaz.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194315/https://avaz.ba/vijesti/teme/323605/jedna-od-najstarijih-dzamija-u-zenici-uskoro-dobiva-novo-ruho|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|title=Šetnja kroz džamije: Sejmenska džamija u Zenici|website=072info.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720194131/https://www.072info.com/setnja-kroz-dzamije-sejmenska-dzamija-u-zenici/|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> зеничку џамију, уврштену међу [[Национални споменик Босне и Херцеговине|националне споменике БиХ]]; потиче из османског доба, а према народној предаји саградио ју је официр [[јањичари|јањичарске]] пјешадијске војске (сама персијска ријеч ''[[сегбан]]'' означава припаднике ове војске)]]
У вријеме владавине [[Османлије|Османлија]] ([[1463]]—[[1878]]) чињеницом да се промјеном смјера главног трговачког пута мијења и улога самог града,<ref name="academia.edu"/> те осим кратког периода кад је била сједиште бродског [[кадија|кадије]] (до [[1557]]. године) Зеница је [[касаба]], опет својственог лика са неколико [[џамија]] ([[Султан Ахмедова џамија (Зеница)|Султан Ахмедова]], позната као [[Чаршијска џамија (Зеница)|Чаршијска џамија]]; {{nowrap|Осман-Ћелебијина}}; [[Сејменска џамија (Зеница)|Сејменска]]; Јалијска), [[медреса|медресом]] ([[1737]]), неколико [[мектеб]]а, разним нишанима, шадрванима, хановима, каравансарајима.<ref name="akta.ba"/><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
 
==== Југославија ====
У периоду између [[1941]]. и [[1945]]. године, евидентан је напор домаћег становништва (углавном [[муслимани|муслимана]], потписивањем чувене Резолуције зеничких муслимана маја [[1942]]. године)<ref name="islamskazajednica.ba">{{cite web|url=http://www.islamskazajednica.ba/dini-islam/tekstovi/93-za-rivot-i-vjeka/1190-ulema-u-odbrani-rivota-i-vjeka-|title=Ulema u odbrani života i čovjeka|website=[[Исламска заједница у Босни и Херцеговини|islamskazajednica.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721212400/http://www.islamskazajednica.ba/dini-islam/tekstovi/93-za-rivot-i-vjeka/1190-ulema-u-odbrani-rivota-i-vjeka-|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=https://preporodbn.com/muslimanske-rezolucije/|title=Muslimanske rezolucije|website=preporodbn.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721212501/https://preporodbn.com/muslimanske-rezolucije/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> да сачувају поштовање и уважавање, али и заштиту голог живота од немуслимана,<ref name="islamskazajednica.ba"/> кроз формирање свог аутентичног знака, [[Муслиманске милиције|муслиманских милиција]] — у Шерићима, Доглодима, Бабину {{notatypo|—,}} али и кроз [[Зенички партизански одред|партизанске одреде]] што је давало и имало одређену захтјевност и тежину.<ref>{{cite web|url=https://www.facebook.com/Zenicani/posts/1289552541100269/|title=ZENICA - Seoske milicije u samoodbrani|website=[[Фејсбук|facebook.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213113/https://www.facebook.com/Zenicani/posts/1289552541100269/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
То је била димензија зеничког облика антифашистичког отпора; град није имао великих разарања, терора нити жртава. Димензије антифашистичке борбе су биле, нажалост, одређиване њиховим [[идеологија|идеолошким]] (тачније [[национализам|националистичким]]) одређењем — што ће у ратном периоду доћи до изражаја а у послијератном девалвирати.<ref>{{cite book|last=Đidić|first=Fuad|last2=Hećimović|first2=Esad|year=1991|title=Robija šutnje : (stradanje Muslimana u zeničkom kraju) : 1945–1987|location=Zenica|publisher=Preporod}} {{COBISS.BIH|2104867}}.</ref><ref name="zenicainfo.ba/2019/04/12">{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/04/12/foto-obiljezen-12-april-dan-oslobodenja-zenice/|title=FOTO: Obilježen 12. april – Dan oslobođenja Zenice|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213444/https://zenicainfo.ba/2019/04/12/foto-obiljezen-12-april-dan-oslobodenja-zenice/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/mala-skola-antifasizma-u-zenici-411897|title=Mala škola antifašizma u Zenici|website=[[Ослобођење (новине)|oslobodjenje.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721213550/https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/mala-skola-antifasizma-u-zenici-411897|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref name="gradZenica-istorija-zv"/>
 
Након ослобођења Зенице које су [[партизани]] извели [[12. април]]а [[1945]]. године (Дан ослобођења Зенице),<ref name="zenicainfo.ba/2019/04/12"/> град је почео нагло да расте као индустријски центар који се убрзо развио. Проширио се и обухватио бивша села Билино Поље, Клопче и Радаково; нови блокови зграда су изграђени да се смјесте све бројнији рудари и радници у челичани. Године 1948. број становника је био само око 15.000, а до 1961. је нарастао на преко 30.000; године 1981. у граду је живјело преко 63.000 становника, а на посљедњем југословенском попису спроведеном у Југославији — 1991. године — Зеница је била град са 96.000 становника. За вријеме југословенског периода од око 50 година, популација се ушестостручила.<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/>
==== Рат у БиХ ====
[[Датотека:Stara carsija.jpg|мини|лево|195п|Стари дио града у ноћи]]
Године 1991, годину дана прије избијања [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]], Зеница је постала сједиште једне од првих приватних и независних {{nowrap|радио-станица}} у Источној Европи — Радио {{nowrap|CD-CEMP}}.<ref>{{cite web|url=http://superinfo.ba/Novine/Superinfo-23.pdf|title=Super info, broj 23|website=superinfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214057/http://superinfo.ba/Novine/Superinfo-23.pdf|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> У прољеће 1993, новинар и власник Радија {{nowrap|CD-CEMP}}, добио је белгијску награду за независно новинарство — Оловка мира ({{јез-енгл|The Pen Of Peace}}).<ref>{{cite web|url=https://www.linkedin.com/in/zoran-misetic-b492099|title=Zoran Misetic: Director of Global Business Development|website=[[linkedin|linkedin.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://archive.is/poN4J|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Службена прва цивилна жртва Рата у БиХ у Зеници је мала двогодишња Хрватица Матеа Јурић (29. јул 1990 — 13. мај 1992), која је убијена хицем из ватреног оружја за вријеме блокаде тадашње војне касарне ЈНА у насељу Билимишће. Данас се традиционално у Радакову организује скуп сјећања на Јурићеву, гдје има {{nowrap|спомен-плочу}}.<ref>{{cite web|url=http://ba.n1info.com/Vijesti/a41916/Sjecanje-na-Mateu-Juric.html|title=Sjećanje na Mateu Jurić, prvu civilnu žrtvu rata u Zenici|work=ba.n1info.com|accessdate=22. 7. 2019}}</ref>
 
Дана [[19. април]]а [[1993]]. године, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|{{nowrap|Муслиманско-хрватског}} рата]], 15 цивила је убијено и још 50 повређено, када је [[Хрватско вијеће одбране|ХВО-ова]] граната из хаубице погодила централну пијацу Зенице.<ref>{{cite web|url=http://www.zenica.ba/aktuelnosti/vijesti/vijesti-detaljno/news/odata-pocast-ubijenim-civilima-zenice/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=f982adb61d14898e6349c868e22655cc|title=Odata počast ubijenim civilima Zenice|website=[[Град Зеница|www.zenica.ba]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721011631/http://www.zenica.ba/aktuelnosti/vijesti/vijesti-detaljno/news/odata-pocast-ubijenim-civilima-zenice/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=f982adb61d14898e6349c868e22655cc|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> Граната је испаљена из села Путићево (15 километара од Зенице). Мету је погодило укупно шест граната, двапут по три. Први напад је почео око 12.10 часова, други са двије гранате у 12.24 часова, а наредне двије рунде са двије гранате у 12.29 часова.<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|title=IV. ATTACKS ON TOWNS AND VILLAGES: KILLINGS: 9. The Shelling of Zenica|website=[[Хашки трибунал|www.icty.org]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721012303/http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> Током овог периода Зеница је била изолована од остатка свијета, годину и по дана. Град је претрпио значајан губитак цивилног становништва од [[снајпер]]ске ватре, пожара и глади. Четврти највећи град БиХ није имао воду ни струју.<ref>{{cite web|url=http://www.e-novine.com/feljton/51163-ratu-sam-osjetio-potrebu-Bogom.html|title=U ratu sam osjetio potrebu za Bogom|format=feljton|website=e-novine.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214438/http://www.e-novine.com/feljton/51163-ratu-sam-osjetio-potrebu-Bogom.html|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Током Рата у БиХ, дио логораша српске националности који су били смјештени у [[Зенички затвор|Казнено-поправном заводу затвореног типа Зеница]], спаљени су у високим пећима Зеничке жељезаре.<ref name="зеницакпрз78"/> Пети павиљон логора за Србе у КПЗ Зеница постојао је до краја рата, а у извјештају [[Конференција за европску безбедност и сарадњу|Конференције за европску безбједност и сарадњу]] наведено је да је КПЗ Зеница формирао логор за ратне заробљенике у којем је било око 2.000 Срба.<ref name="зеницакпрз78">{{cite web|title=Srbi spaljivani u Željezari|url=https://www.rtvbn.com/330489/Srbi-spaljivani-u-Zeljezari|website=rtvbn.com|date=16. 1. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=Glas Srpske: Kebo dostavio dokument da su srpski logoraši spaljivani u zeničkoj Željezari|url=http://saff.ba/glas-srpske-kebo-dostavio-dokument-da-su-srpski-logorasi-spaljivani-u-zenickoj-zeljezari/|website=saff.ba|date=16. 1. 2015}}</ref>
 
=== 21. вијек ===
Зеница се након рата споро опоравља и даље развија. Владајућа политичка странка у Граду Зеница је чак 20 година била већински бошњачка и муслиманска [[Странка демократске акције]], за чије је односно вријеме владавине њених начелника развој насељеног мјеста Зеница односно града Зеница (његовог грађанског језгра, али такође и околних села као дијелова тадашње Општине) релативно споро напредовао, дијелом због корупције и малверзација разних типова<!--нпр. новац донација од добротвора, јавне набавке од установа, подјела станова од предузећа, изградња Спавача од државе и сл.-->;<ref>{{cite web|url=https://zurnal.info/novost/21569/glavna-tuziteljica-na-promociji-knjige-funkcionera-sda|title=NAKON ŠTO JE BIO POD ISTRAGOM: Glavna tužiteljica na promociji knjige funkcionera SDA|website=zurnal.info|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022210/https://zurnal.info/novost/21569/glavna-tuziteljica-na-promociji-knjige-funkcionera-sda|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=https://usn.co.ba/bih/politika/sporazum-sarajlica-i-vrace-klasicna-politicka-korupcija-hoce-li-koalicija-zastitara-i-sda-zavrsiti-u-tuzilastvu/2019/137725/|title=Sporazum Sarajlića i Vrače klasična politička korupcija? Hoće li koalicija “zaštitara“ i SDA završiti u tužilaštvu|website=usn.co.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022304/https://usn.co.ba/bih/politika/sporazum-sarajlica-i-vrace-klasicna-politicka-korupcija-hoce-li-koalicija-zastitara-i-sda-zavrsiti-u-tuzilastvu/2019/137725/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bh-index.com/bih-godisnje-gubi-i-do-milijardu-km-javne-nabavke-jedan-od-najvecih-izvora-korupcije/|title=BiH godišnje gubi i do milijardu KM: Javne nabavke jedan od najvećih izvora korupcije|website=www.bh-index.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022406/http://www.bh-index.com/bih-godisnje-gubi-i-do-milijardu-km-javne-nabavke-jedan-od-najvecih-izvora-korupcije/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> многа подручја самог насељеног мјеста Зеница ни након 20 година нису добила градску расвјету, водовод и канализацују те солидно асфалтиране путеве.<ref>{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/04/02/zavrsni-radovi-na-asfaltiranju-lasvanske-ulice/|title=Završni radovi na asfaltiranju Lašvanske ulice|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721214753/https://zenicainfo.ba/2019/04/02/zavrsni-radovi-na-asfaltiranju-lasvanske-ulice/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Евидентан је драстичан пад броја становника од 1991. до 2013. године који износи ≈26% (Зеница је изгубила четвртину становништва дијелом усљед рата, дијелом због неповољних економских прилика у БиХ и повремених рецесијских криза што приморава нарочито младе али и средњовјечне људе да напуштају државу и одлазе у Европу и Америку).<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/><ref name="p2013"/>
 
}}
Године 2014, у Зеници су се — поред осталих градова ФБиХ — одвили [[Немири у Федерацији Босне и Херцеговине (2014)#Зеница|насилни грађански протести]]. Полупана је зграда градске Општине, зграда РМК такође демолирана, десеци особа примљени у Кантоналну болницу, а неки званичници поднијели оставке.<ref>{{cite web|url=https://www.dw.com/bs/epilog-protesta-%C5%A1irom-bih/a-17418453|title=Epilog protesta širom BiH|website=[[Дојче веле|www.dw.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721033412/https://www.dw.com/bs/epilog-protesta-%C5%A1irom-bih/a-17418453|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
''Општина'' Зеница је [[20. новембар|20. новембра]] [[2014]]. године постала ''Град'' Зеница.<ref>{{cite web|url=http://ba.n1info.com/Vijesti/a9455/Zenica-zvanicno-postala-grad.html|title=Zenica zvanično postala grad|website=[[Н1|ba.n1info.com]]|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721015258/http://ba.n1info.com/Vijesti/a9455/Zenica-zvanicno-postala-grad.html|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
На [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2016.|Локалним изборима у БиХ 2016.]] године градоначелник је први пут постао [[независни политичар]] ([[Фуад Касумовић]]),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/vijesti/bih/fuad-kasumovic-slavi-u-zenici-bio-sam-siguran-u-svoju-pobjedu/161002156|title=Fuad Kasumović slavi u Zenici: Bio sam siguran u svoju pobjedu|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721022726/https://www.klix.ba/vijesti/bih/fuad-kasumovic-slavi-u-zenici-bio-sam-siguran-u-svoju-pobjedu/161002156|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> који је за циљ имао да Зеница постане модеран, европски и регионални центар.<ref>{{cite web|url=http://fuadkasumovic.ba/|title=FK|website=fuadkasumovic.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20180323050710/http://fuadkasumovic.ba/|archivedate=23. 3. 2018|url-status=dead}}</ref> За три године мандата нагло је убрзао развој, стављајући нагласак на градско језгро односно насељено мјесто;<ref name="FK planovi">{{cite web|url=http://fuadkasumovic.ba/program/|title=FK, program|website=fuadkasumovic.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161031095941/http://fuadkasumovic.ba/program/|archivedate=31. 10. 2016|url-status=dead}}</ref> град за локације од приоритетног значаја покреће увођење расвјете те водовода и канализације, асфалтирање путева (бициклистичке траке и штандови за бицикла бивају уведени по први пут у историји Зенице на масовном плану), праве се планови за увођење новог система гријања града (Зеничани се двије деценије у 21. вијеку редовно суочавају са потпуном обуставом или слабом испоруком гријања током сезоне, поготово у најхладнијим данима),<ref>{{cite web|url=https://tntportal.ba/vijesti/povodom-prve-godine-mandata-gradonacelnik-zenice-fuad-kasumovic-odrzao-preskonferenciju-foto/|title=POVODOM PRVE GODINE MANDATA: Gradonačelnik Zenice Fuad Kasumović održao preskonferenciju (FOTO)|website=tntportal.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721020816/https://tntportal.ba/vijesti/povodom-prve-godine-mandata-gradonacelnik-zenice-fuad-kasumovic-odrzao-preskonferenciju-foto/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> почињу се редовно одржавати [[Нова година|новогодишњи]] концерти на главном градском тргу за све грађане и посјетиоце (први је одржан 2017/2018. а наступио је [[Милиграм (група)|Милиграм]];<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/magazin/muzika/zenicani-u-2018-godinu-ulaze-s-miligramom-organizatori-najavljuju-ludu-noc/171111039|title=Zeničani u 2018. godinu ulaze s Miligramom, organizatori najavljuju ludu noć|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721024321/https://www.klix.ba/magazin/muzika/zenicani-u-2018-godinu-ulaze-s-miligramom-organizatori-najavljuju-ludu-noc/171111039|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> други је одржан 2018/2019. године када је главни наступ имала [[Црвена јабука (музичка група)|Црвена јабука]]),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/magazin/enes-begovic-amel-curic-i-kice-za-novu-godinu-u-centru-zenice/181130052|title=Enes Begović, Amel Ćurić i Kice za Novu godinu u centru Zenice|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181203174843/https://www.klix.ba/magazin/enes-begovic-amel-curic-i-kice-za-novu-godinu-u-centru-zenice/181130052|archivedate=3. 12. 2018|deadurlurl-status=nolive}}</ref> организују се разне нове манифестације за грађане и туристе (нпр. Зеница самер фест, музички фестивал са домаћим и регионалним звијездама који траје неколико седмица и одржава се на градском тргу — први је љета 2018. отворио [[Френки]] а затворила [[Дубиоза колектив]],<ref>{{cite web|url=https://zenicainfo.ba/2018/06/27/najavljen-i-zenica-summer-fest-spektakularno-ljeto-uz-zvijezde-umjetnost-i-zabavu-u-srcu-grada/|title=Najavljen I Zenica Summer Fest: Spektakularno ljeto uz zvijezde, umjetnost i zabavu u srcu grada|website=zenicainfo.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721032728/https://zenicainfo.ba/2018/06/27/najavljen-i-zenica-summer-fest-spektakularno-ljeto-uz-zvijezde-umjetnost-i-zabavu-u-srcu-grada/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> а на другом је љета 2019. за отварање био задужен [[Саша Ковачевић]] а затварање [[Жељко Јоксимовић]];<ref>{{cite web|url=https://www.072info.com/i-zeljko-joksimovic-zvijezda-ovogodisnjeg-zenica-summer-festa/|title=I Željko Joksimović zvijezda ovogodišnjeg Zenica summer festa|website=www.072info.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721033042/https://www.072info.com/i-zeljko-joksimovic-zvijezda-ovogodisnjeg-zenica-summer-festa/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> умјетнички, трговачки и др. базари и сл.)<ref>{{Cite web|url=https://www.blicvijesti.com/bzk-preporod-zenica-sutra-organizuje-8-art-bazar/|title=BZK "Preporod" Zenica sutra organizuje 8. Art bazar|date=6. 3. 2019.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://zenicainfo.ba/2019/06/26/udruzenje-nas-most-organizuje-orijentalni-bazar-u-zenici/|title=Udruženje Naš most organizuje orijentalni bazar u Zenici|date=26. 6. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.zenicablog.com/otvoren-prvi-supermarket-bazar/|title=Otvoren prvi supermarket "Bazar"|date=15. 4. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.zenit.ba/prednovogodisnji-bazar-kreativaca-u-zenici/|title=Prednovogodišnji bazar kreativaca u Zenici|date=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tntportal.ba/vijesti/zenica-u-mjesnoj-zajednici-radakovo-odrzan-novogodisnji-bazar-foto/|title=ZENICA: U Mjesnoj zajednici Radakovo održan novogodišnji Bazar (FOTO)|date=31. 12. 2018.}}</ref> док се трговачкопривредни сајам са дугом историјом [[ЗЕПС]] шири — тако унапређујући туристички односно привредни потенцијал. Ово су све разлози због чега град посјећује све више људи са свих континената свијета, од којих је значајно поменути Африку<!--прије је било веома тешко видјети црнца у граду, сада се може видјети веома лако--> и Азију<!--кинески шопови, под стадионом, у Зеничанци и другдје-->. Ријешен је проблем {{nowrap|паса-луталица}} у насељеном мјесту,<ref>{{Cite web|url=https://bih.time.mk/c/896cf06957/najesen-pocinje-sa-radom-zenica-konacno-dobija-azil-za-pse-lutalice.html|title=NAJESEN POČINJE SA RADOM Zenica konačno dobija azil za pse lutalice|website=bih.time.mk}}</ref> значајно је смањено загађење које је кулминирало почетком<ref>{{cite web|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721025344/http://www.balkaniyum.tv/bih/vijesti/38884.shtml|title=Zagađenje zraka u Zenici kulminira, građani traže uvođenje interventnih mjera|work=www.balkaniyum.tv|archivedate=21. 7. 2019|url=http://www.balkaniyum.tv/bih/vijesti/38884.shtml|deadurlurl-status=nolive}}</ref> и половином 2010-их (Зеничани су били навикнути на розе-црвено небо и загађен ваздух неугодног мириса нарочито током ноћи загађења),<ref>{{cite web|url=https://www.klix.ba/vijesti/bih/u-zenici-najavljeni-protesti-zbog-povecanog-zagadjenja-zraka/141202002|title=U Zenici najavljeni protesti zbog povećanog zagađenja zraka|website=www.klix.ba|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721025330/https://www.klix.ba/vijesti/bih/u-zenici-najavljeni-protesti-zbog-povecanog-zagadjenja-zraka/141202002|archivedate=3. 12. 2018|deadurlurl-status=nolive}}</ref> унапређен је јавни превоз (нови аутобуси, вај-фај и сл.)... У плану је и рјешавање великог проблема незапослења и модернизовање система образовања, изградња градске подземне гараже,<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-veci-broj-vozila-podzemne-garaze-resavaju-problem-parkinga-u-zenici/3ygppns|title=Sve veći broj vozila: Podzemne garaže rešavaju problem parkinga u Zenici|website=Blic.rs}}</ref> као и пројекти утопљавања зграда у граду.<ref>{{Cite web|url=http://www.zenica.ba/aktuelnosti/javni-pozivi/news/javni-poziv-za-sufinansiranje-projekata-utopljavanja-stambenih-objekata-kolektivnog-stanovanja-stambenih-zgrada/?tx_news_pi1%5Bcontroller%5D=News&tx_news_pi1%5Baction%5D=detail&cHash=c49bf642b42e28d96af5117aceb03d09|title=Javni poziv za sufinansiranje projekata utopljavanja stambenih objekata kolektivnog stanovanja- stambenih zgrada|website=www.zenica.ba}}</ref> Манифестација [[Чимбуријада]], која се одржава већ неколико деценија, одржана је и [[2019]]. године, уз видео-пренос на [[РТВ Зеница|ТВ Зеници]].<ref>{{cite web|url=https://www.zenicablog.com/foto-galerija-od-100-fotografija-odrzana-zenicka-cimburijada-2019/|title=FOTO: Galerija od 100 fotografija – Održana zenička “Čimburijada 2019.”|website=www.zenicablog.com|accessdate=21. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721030103/https://www.zenicablog.com/foto-galerija-od-100-fotografija-odrzana-zenicka-cimburijada-2019/|archivedate=3. 12. 2018|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
{{clear}}
{{wide image|Panorama Zenice2015.png|600px|Панорама Зенице (прољеће 2015)}}
Број становника у Зеници се видљиво повећава; [[1910]]. године Зеница је имала 7.215 становника, [[1948]]. године 15.550, а [[1981]]. 63.569 становника.<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ"/>
 
Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|Попису становништва БиХ из 1991. године]], Зеница је имала 96.027 становника. Општина Зеница имала је по истом попису 145.517 становника, распоређених у 81 насељу. Према коначним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|Пописа становништва БиХ 2013. године]] [[Резултати пописа становништва у Федерацији БиХ 2013.|за Федерацију БиХ]] које је издао [[Федерални завод за статистику (Федерација БиХ)|Федерални завод за статистику]] а преузела и објавила [[Агенција за статистику Босне и Херцеговине]], у насељеном мјесту Зеница (без [[Горња Зеница|Горње Зенице]] и околних села и мјеста) пописано је 70.553 лица, док је у Општини односно Граду Зеница пописано њих 110.663.<ref name="p2013">{{cite web|url=http://www.statistika.ba/?show=11#link139|title=Naselja 2013|website=www.statistika.ba|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://archive.is/CP5GX|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Многи Срби су након Рата у БиХ напустили Зеницу (самовољно отишли или протјерани);<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/srbi-zenicke-regije-nemaju-gde-da-se-vrate-kuce-unistene-sume-isecene-crkve-srusene/q2xbl42|title=Srbi zeničke regije NEMAJU GDE DA SE VRATE: Kuće uništene, šume isečene, crkve srušene|work=[[blic.rs]] |date=22. 12. 2016|accessdate=22. 7. 2019}}</ref> сада живе у [[Република Српска|Републици Српској]], али и другдје у свијету; на нивоу Федерације БиХ сведени су на статистичку грешку.<ref name="stat error">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:612973-Srbi-u-Federacijistatisticka-greska|title=Srbi u Federaciji "statistička greška"!|work=[[Večernje novosti]] |date=2. 7. 2016|accessdate=17. 5. 2017}}</ref>
 
=== Најчешћа презимена ===
Најчешће презиме у Зеници је Делић (983 особе).<ref name="Stare slike pričice surnames">{{Cite web|url=https://www.facebook.com/Zenicani/posts/496665630400663/|title=NAJČEŠĆA PREZIMENA U ZENICI|work=ZENICA - Stare slike i pričice|publisher=Facebook|date=9. 4. 2013|accessdate=28. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190728130212/https://www.facebook.com/Zenicani/posts/496665630400663/|archivedate=28. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> Прате га Спахић (878),<ref name="Stare slike pričice surnames"/> те најчешће босанскохерцеговачко презиме<ref name="BiH most common surname"/> — Хоџић<ref name="BiH most common surname">{{Cite web|url=http://ba.n1info.com/Vijesti/a293562/Najcesca-prezimena-u-BiH.html|title=Najčešća prezimena u BiH|work=ba.n1info.com|accessdate=28. 7. 2019}}</ref> (815).<ref name="Stare slike pričice surnames"/> Послије слиједе Бајрамовић (701), Исаковић (688), Имамовић (669), Халиловић (649), Бегановић (643), Шишић (566) и др.<ref name="Stare slike pričice surnames"/> Претходно поменута презимена носи око 5,5% градске популације.<ref name="Stare slike pričice surnames"/> Друга честа презимена су Арнаут, Бабић, Башић, Дурмић, Фејзић, Пашалић, Махмић, Ковачевић, Алић итд.<ref name="Stare slike pričice surnames"/>
 
У Зеничко-добојском кантону, најчешћа презимена су (опадајућа учесталост, сва са учесталошћу >1.000 су на списку):<ref>{{Cite web|url=https://forebears.io/bosnia-and-herzegovina/federation-of-bosnia-and-herzegovina/zenica-doboj-canton#surnames|title=Most Common Surnames in Zenica-Doboj Canton|work=forebears.io|accessdate=28. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190728125940/https://forebears.io/bosnia-and-herzegovina/federation-of-bosnia-and-herzegovina/zenica-doboj-canton#surnames|archivedate=28. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
{{colbegin|colwidth=7em}}
#Хоџић
[[Датотека:Зеница 20190719 092730.jpg|мини|300п|Четврти зенички солитер у којем је МЗ Одмут; на згради се види мала ознака улице, „Булевар Кулина бана”, поред друге веће табле „Булевар Езхера Езе Арнаутовића” (бивши начелник, за чијег мандата је започета градња булевара) — због противљења Зеничана одлуци о промјени назива градског булевара]]
=== Званична обиљежја ===
Град Зеница (Град) има [[грб]] и [[застава|заставу]], који су званични и за насељено мјесто (град).<ref name="grb-zastava">{{cite web|url=https://www.scribd.com/document/363273229/Grb-i-zastava-Zenice-Standardi-i-Tumacenje-pdf|title=Grb i zastava Zenice – Standardi i tumačenje|work=www.scribd.com|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720181644/https://www.scribd.com/document/363273229/Grb-i-zastava-Zenice-Standardi-i-Tumacenje-pdf|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref><!--слиједи документ са застарјелим изгледом заставе односно другом варијантом са позадином у двије боје--><ref name="grb-zastava 1">{{cite web|url=https://imgv2-2-f.scribdassets.com/img/document/363273229/original/f1e145bf11/1551224227?v=1|title=Grb i zastava Zenice – Grafički standard i tumačenje|work=imgv2-2-f.scribdassets.com|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720181844/https://imgv2-2-f.scribdassets.com/img/document/363273229/original/f1e145bf11/1551224227?v=1|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Грб је четвртасто поље с полукружном основом уоквирено двјема линијама, чији су дебљина и међупростор једнаки. Грб садржи шест елемената који су приказани линијама црне боје исте дебљине. Лијевом страном, пратећи оквир поља грба, протеже се контура ријеке [[Босна (ријека)|Босне]], коју у доњем дијелу сијеку двије хоризонталне линије — симбол комуникације. У преосталом дијелу поља грба приказана су четири симбола кружне форме који представљају (слијева надесно, одозго према доље) симбол [[Врандук (Зеница)|Врандука]] — сјеверне капије града, један од шест крстова са плоче [[Кулин бан|бана Кулина]], уједно и симбол [[хришћанство|хришћанства]], [[полумјесец]] — симбол [[ислам]]а и [[Османлијско царство|османског периода]] и укрштени чекићи — симбол [[рударство|рударства]] и тешке индустрије, а индиректно и симбол [[Аустро-Угарска|аустроугарског]] периода. Поље грба је обојено жутом и зеленом бојом. [[Жута|Жута боја]] покрива поље до нивоа горња два кружна елемента, а зелена боја преостали дио поља. Полумјесец у доњем дијелу је такође испуњен жутом. Контура ријеке је бијела.<ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/>
 
Позадина заставе града Зеница је бијеле боје. Однос ширине и дужине заставе је 1:2. Застава се у свим варијантама користи у усправном положају. На средини заставе налази се грб положен усправно по дужини заставе. Ширина грба заузимала је некад<ref name="zastava2/3nijeviše">{{cite web|url=http://centar72.ba/sites/default/files/slike-prijava/11755178_10205238591543546_5004259657307104523_n.jpg|title=Slika Kamenog spavača, spomenika kod kojeg je okačena i zastava Zenice<!-- gdje se vidi da grb nije 2/3 širine zastave-->|work=|accessdate=20. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190720191711/http://centar72.ba/sites/default/files/slike-prijava/11755178_10205238591543546_5004259657307104523_n.jpg|archivedate=20. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref> ⅔ ширине заставе.<ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/><ref name="zastava2/3nijeviše"/>
 
Услови и начин употребе грба Зенице прописују се посебном одлуком Вијећа.<ref name="grb-zastava"/><ref name="grb-zastava 1"/>
=== Саобраћај ===
[[Датотека:Train Bosnia Zenica 08-08-2008.jpg|мини|десно|210п|Електрични воз у Зеници]]
Зеница је спојена са [[Сарајево]]м (70 километара југоисточно) жељезничким и цестовним путем — оба прате долину ријеке Босне. [[Ауто-пут А1 (Босна и Херцеговина)|{{nowrap|Ауто-пут}} А1]] повезује Зеницу са Сарајевом и [[Мостар]]ом. Жељезничка линија наставља јужно, а на крају долази до обале у [[Плоче (град)|Плочама]] ([[Хрватска]]).<ref name="zvanični vodič Grada">{{cite web|url=http://fipa.gov.ba/investiranje/lokacije/local_investment_opportunities/default.aspx?id=12950|title=Grad Zenica – vodič za investitore|work=fipa.gov.ba|accessdate=22. 7. 2019|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721222645/https://www.docdroid.net/O4Cz1DB/zenica-vodic-za-investitore.pdf|archivedate=22. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}</ref>
 
Путеви у граду су релативно лоши. Изузетак су новоизграђена Главна градска магистрала (ГГМ) те неки дијелови главних градских саобраћајница у центру и Новој Зеници. У фази припреме је санирање и/или проширивање путева према неким околним насељима и селима, а негдје су радови већ у току (путеви око Врандука, према Немили и одмаралишту Бистричак).<ref>{{Cite web|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/radovi-na-sanaciji-putne-komunikacije-nemila-bistricak-se-nastavljaju-385395|title=Radovi na sanaciji putne komunikacije Nemila-Bistričak se nastavljaju|first=Elvir|last=Bešlić|website=Oslobođenje d.o.o.}}</ref>
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{cite web|url=http://www.zeda.ba/wp-content/uploads/2017/05/PREZENTACIJA-ZENICA.pdf|title=Zenica – Grad dinamičnih promjena|format=презентација|website=www.zeda.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190809161332/http://www.zeda.ba/wp-content/uploads/2017/05/PREZENTACIJA-ZENICA.pdf|archivedate=9. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=http://www.zenica.ba/fakta/o-gradu/historija-zenice/|title=Historija Zenice|website=www.zenica.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721040550/http://www.zenica.ba/fakta/o-gradu/historija-zenice/|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=https://www.bosanskehistorije.com/historija/36-etimologija/1379-historija-grada-zenice|title=Historija grada Zenice|website=www.bosanskehistorije.com|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190809155332/https://www.bosanskehistorije.com/historija/36-etimologija/1379-historija-grada-zenice|archivedate=9. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=http://cista-rijeka-bosna.org/WP/grad-zenica/|title=Grad Zenica|website=cista-rijeka-bosna.org|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721220928/http://cista-rijeka-bosna.org/WP/grad-zenica/|archivedate=22. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|title=IV. ATTACKS ON TOWNS AND VILLAGES: KILLINGS: 9. The Shelling of Zenica|website=[[Хашки трибунал|www.icty.org]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190721012303/http://www.icty.org/x/cases/kordic_cerkez/tjug/en/kor-tj010226e-5.htm|archivedate=21. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=http://www.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/KRONOLOGIJA%20DOGADJANJA%20SREDNJA%20BOSNA%20-%20ZBORNO%20PODRUCJE%20VITEZ/srednja_bosna_zborno_podrucje_vitez.pdf|title=Operativna zona Srednja Bosna|website=slobodanpraljak.com|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203033616/http://www.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/KRONOLOGIJA%20DOGADJANJA%20SREDNJA%20BOSNA%20-%20ZBORNO%20PODRUCJE%20VITEZ/srednja_bosna_zborno_podrucje_vitez.pdf|archivedate=3. 12. 2013|url-status=dead}}
* {{cite web|url=https://hdlskl.hr/svjedocanstva/zenica/|title=Hrvatsko društvo logoraša srpskih koncentracijskih logora – Zenica|website=hdlskl.hr|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722170904/https://hdlskl.hr/svjedocanstva/zenica/|archivedate=22. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite book|last=Kreševljaković|first=Hamdija|year=1991|chapter=Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463–1878)|title=Izabrana djela|edition=II|editor1=Avdo Sućeska|editor2=Enes Pelidija|editor3=Emir Sultanović|location=Sarajevo [Novi Sad]|publisher=Veselin Masleša [Budućnost]|pages=293—381 /380—381/|url=https://vdocuments.mx/hamdija-kresevljakovic-esnafi-i-obrti-u-bih-1463-1878-5657497e093d1.html}} {{COBISS.SR|439831}}. {{COBISS.BIH|439831}} {{COBISS.RS|439831}}.
* {{cite AV media|url=https://www.youtube.com/watch?v=wTKzxUga9tM|title=125 godina proizvodnje čelika u Zenici kroz fotografiju|website=www.youtube.com|publisher=ArcelorMittal|archiveurl=https://archive.is/INJZr|archivedate=9. 8. 2019|deadurlurl-status=nolive|language=bs}}
* {{cite web|url=https://www.jevtic.net/zenica_pjesme.html|title=Tekstovi pjesama o Zenici|website=www.jevtic.net|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722122758/https://www.jevtic.net/zenica_pjesme.html|archivedate=22. 7. 2019|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=http://kakanj.com.ba/v4/31-godisnjica-smrti-kemala-kapetanovica/|title=Dogodilo se na današnji dan: 3. juna 1984. godine umro akademik Kemal Kapetanović|website=kakanj.com.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604190754/http://kakanj.com.ba/v4/31-godisnjica-smrti-kemala-kapetanovica/|archivedate=4. 6. 2016|deadurlurl-status=nolive}}
* {{cite web|url=https://www.kockice.ba/ksc/na-sutliji-sa-prof-zeljkom-stapicem/|title=Na sutliji sa prof. Željkom Stapićem|website=kockice.ba|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190722150750/https://www.kockice.ba/ksc/na-sutliji-sa-prof-zeljkom-stapicem/|archivedate=4. 6. 2016|deadurlurl-status=nolive}}
{{colend}}
 
7.985.690

измена