Интелигенција — разлика између измена

Различити истраживачи су наглашавали различите аспекте интелигенције у њиховим дефиницијама.<ref name="LeggHutter2007">{{Cite book|last=Legg|first=S.|last2=Hutter|first=M.| title = A Collection of Definitions of Intelligence | booktitle = Advances in Artificial General Intelligence: Concepts, Architectures and Algorithms | volume = 157 |pages=17-24 | url = http://dl.acm.org/citation.cfm?id=1565458 |isbn=9781586037581 |year=2007 }}</ref> На симпозијуму америчких психолога [[1921]]. године, Луис M. Терман и Едвард Л. Торндик су поставили различите дефиниције за интелигенцију. По Терману најзначајнији вид интелигенције је способност за апстрактно размишљање, док је Торндик истицао способност за учење и способност за давање адекватних одговора на различита питања, као најзначајније видове интелигенције. У скорије вријеме већина психолога се слаже да је способност адаптације у окружење кључна тачка за разумијевање и давање одговора на питање као што је: Шта се подразумијева под интелигенцијом? Адаптација се може дешавати у различитим облицима: студент учи у школи градиво који мора да научи да би прошао разред или годину; доктор лијечи пацијента са њему непознатим симптомима и учи нове ствари о обољењу које није довољно, или није уопште дотада познавао; или, вајар прерађује скулптуру с циљем успјешнијег представљања замишљене идеје. Већим дијелом, адаптација укључује промјене у самом себи с циљем уклапања у окружење, али такође може да значи капацитет за промјену окружења, па и проналажење новог окружења, у које ће се индивидуа боље уклопити.

 

 

== Теорије интелигенције ==