Словачки народни препород — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: католичанство → Католицизам |
м . |
||
Ред 5:
Идеје [[просветитељство|просветитељства]], које су се у другој половини 18. века брзо шириле у интелектуалним круговима Хабзбуршке монархије, као и реформистичка стремљења цара [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосифа II]] у 80-тим годинама 18. века, дали су снажан подстрек националном буђењу Словака. Овај процес је био одређен пре свега, чињеницом да су Словаци дуго били под мађарском влашћу, која је кочила развој њихове националне културе и ометала коришћење њиховог језика.
У 17. и 18. веку се на подручју данашње Словачке уз [[латински језик|латински]], који је био литургијски језик католичке цркве и државни језик Угарске, користио и [[чешки језик]], али и западнословачки и средњесловачки дијалект као књижевни језик.<ref>{{cite web|url=https://books.google.rs/books?id=idRkjCwj4QIC&pg=PA67&lpg=PA67&dq=%C5%A1tatny+jazyk+v+uhorsku&source=bl&ots=G9UIYiaPNd&sig=ACfU3U1_TQ0_q8EsgM62FD647nrMorRi8A&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiitZecp_jgAhWKpYsKHTmPALoQ6AEwBnoECAUQAQ#v=onepage&q=%C5%A1tatny%20jazyk%20v%20uhorsku&f=false|title=História advokácie na Slovensku|last=Kerecman|first=Peter|author2=Rudolf Maník|publisher=Eurokódex, Žilina, 2011|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Спречавани од стране мађарских власти у својим настојањима да [[Стандардни језик|стандардизују]] свој језик и пишу на њему, Словаци су од [[15. век|15. века]] (након [[Хуситски ратови|Хуситских ратова]] и првог превода [[Библија|Библије]] на чешки – Краличке Библије) прибегавали коришћењу њима блиског чешког језика. До покушаја да се установе писменост и књижевност на словачком језику дошло је у 17. веку, али ти покушаји нису били довољно снажни, тако да су тек крајем 18. века написани прва граматика и први речник [[Словачки језик|словачког језика]].
== Развој покрета ==
Активности словачких интелектуалаца (свештеника, књижевника, филолога, културних посланика), који су били актери националног препорода, тицале су се културе и просвете, али је покрет имао и снажну политичку димензију. Оснивана су национална удружења и вођена је борба за национална права. Значајне активности односиле су се на кодификацију и стандардизацију словачког књижевног језика. Требало је успоставити језичку норму прихватљиву за све Словаке, без обзира на вероисповест и разумљиву за све, без обзира на локални [[дијалект]], којим су говорили.<ref name="savba">{{cite web|url=http://www.juls.savba.sk/ediela/sr/1976/2/sr1976-2-lq.pdf|title=Slovenská reč, Ročník 41 - 1976|publisher=Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra SAV|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Процес националног буђења Словака компликовала је језичка подвојеност, заснована на конфесионалној подели на [[Католицизам|католике]] и [[протестантизам|протестанте]] ([[Евангелизам|евангелике]]). Протестанти су користили чешки превод Библије, па су се и у литургији служили чешким језиком. У овај језик је постепено ушло доста словачких елемената, чиме је настао тзв. словакизирани чешки. Протестантски интелектуалци ће сматрати да такав језик треба за свој књижевни језик да прихвате сви Словаци. Они ће заузети став, да су Словаци и [[Чеси]] два дела једног, „чехословачког“ народа и дуго неће видети потребу за засебним словачким књижевним језиком. За разлику од протестаната, словачки католици су у литургији користили искључиво латински. У време националног буђења се код дела католичког свештенства и интелектуалаца јавља жеља, да се Библија учини доступном верницима на језику, који би они разумели. Ипак, католици нису желели да попут протестаната прихвате чешки превод Библије и од самог почетка су тежили кодификацији словачког књижевног језика.
Национални препород Словака се дели на три развојна периода. У првом је дошло до покушаја кодификације књижевног језика, за други је карактеристична сарадња са другим [[Словени]]ма а у трећем је извршена успешна, општеприхваћена кодификација књижевног језика и интензивирана је политичка борба за национална права Словака у [[Аустријско царство|Аустријском царству]].<ref>{{cite web|url=https://mreferaty.aktuality.sk/slovenske-narodne-obrodenie-1780-1848/referat-4621|title=Slovenské národné obrodenie (1780—1848)|website=mreferaty.aktuality.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
===Први период ([[1780]].-[[1820]].) ===
У првом периоду националног препорода словачка [[интелигенција]] се бавила пре свега, оснивањем националних институција, издавањем књига и просветним активностима у народу. Прва историја словачког народа објављена је [[1780]]. године, а [[1783]]. почињу да излазе прве словачке новине - ''Пожунске новине'' ({{јез-свк|„Prešpurské niviny“}}).
Прве покушаје да се словачки језик стандардизује учинио је [[1763]]. године Ромуалд Хадбавни, а касније, [[1781]]. и Јозеф Игнац Бајза, да би тек [[Антон Бернолак]] спровео [[1787]]. прву релативно успешну кодификацију.<ref name="savba" /> Он је норму словачког књижевног језика засновао претежно на западнословачком дијалекту, који се користио на Универзитету у [[Трнава (Словачка)|Трнави]], тадашњем културном центру словачких католика.<ref name="oskole1439">{{cite web|url=http://www.oskole.sk/?id_cat=56&clanok=1439|title=Slovenské národné obrodenie|author=Mgr. Barbora Kopuncová|website= www.oskole.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Протестантски интелектуалци нису прихватили овако стандардизован језик и наставили су да користе словакизирану варијанту чешког. Године 1785. основано је ''Словенско друштво'' ({{јез-лат|„Societas Slavica“}}), које је ујединило национално освешћене протестантске интелектуалце, али је након годину дана престало са радом. Протестанти су [[1803]]. године на Евангеличком лицеју у [[Пожун]]у (данашња [[Братислава]]) основали ''Устав језика и књижевности чешко-словачке'' ({{јез-свк|„Ústav reči a literatúry českoslovanskej“}}) где се изучавао и „чехословачки језик и књижевност“ под вођством професора Јураја Палковича.<ref name="oskole1439" />
Ред 39:
Средиште младословака био је Евангелички лицеј у Пожуну, на коме се половином тридесетих година 19. века формирала нова генерација препородитеља. Године [[1829]]. је на овом лицеју основано ''Чешко-словачко друштво'' ({{јез-свк|„Spoločnosť česko-slovanská“}}) као аутодидактичко друштво, будући да је у Угарској било забрањено политичко удруживање. На челу Друштва био је најпре Јурај Палкович, а од 1835. [[Људовит Штур]], који је био заменик професора Палковича на катедри чешко-словачког језика и књижевности.
У духу модерних европских политичких идеја Штур и његови сарадници одбацили су систем [[Света алијанса|Свете алијансе]], [[феудализам]], [[апсолутизам]], привилегије [[Племство|племства]], мађаризацију; захтевали су суверенитет народа и принцип уставности. Успостављали су контакте са подједнако радикално оријентисаним студентским кружоцима у другим словенским срединама. Велику пажњу посветили су народној култури и животу непривилегованих класа, којима су се обраћали.<ref>{{cite web|url=http://dai.fmph.uniba.sk/~filit/fvs_/sturovci.html|title=Štúrovci|website=dai.fmph.uniba.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Крајем тридесетих година појачала су се настојања угарских власти око мађаризације, посебно у протестантским подручјима. Штурови следбеници су на то реаговали двема [[петиција]]ма упућеним [[цар]]у ([[1842]]. и [[1844]].) али без већег успеха. Штуру је због тога на захтев угарских власти, црквена управа Евангеличког лицеја одузела право да предаје. Многи студенти су тада из протеста напустили школу а већи део њих је прешао у [[Љевоча|Љевочу]]. Међу студентима, који су напустили лицеј је био и Јанко Матушка, који је том приликом написао текст данашње словачке државне химне [[Муње изнад Татри|Изнад Татри сева]] ({{јез-свк|„Nad Tatrou sa blýska“}}).
====Штурова кодификација језика====
Притисак мађаризације је у коначном резултирао схватањем протестантских интелектуалаца предвођених Штуром, да је неопходно уједињење словачког народног покрета. Они напуштају идеју јединственог чехословачког народа и прихватају став католичких препородитеља, да су Словаци етничка група различита од [[Чеси|Чеха]], која има потребу за својим засебним књижевним језиком.<ref>{{cite web|url=https://www.tyzden.sk/casopis/14736/nas-najvacsi-spor/|title=Náš najväčší spor|last=Hanus|first=Martin|author2=Jozef Majchrák|publisher=Týždeň|website=www.tyzden.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Године [[1843]]. Људовит Штур са својим присталицама кодификује нови словачки књижевни језик. Заснован је на средњесловачком дијалекту, који је заменио дотадашњу двојну употребу словакизираног чешког и Бернолакове варијанте словачког. Средњесловачко наречје је за основ изабрано пре свега, због његове распрострањености, изворности и разумљивости. 11. јула 1843. године Штур посећује евангеличког свештеника Јозефа Милослава Хурбана у његовом парохијском дому у месту [[Хлбоке]]. Тамо је договорен правопис и поступак увођења нове језичке норме у праксу. 17. јула исте године у [[Добра Вода (Трнава)|Доброј Води]] они посећују Јана Холог, католичког свештеника, писца и преводиоца, значајног представника Бернолакове језичке норме. Овај велики ауторитет даје благослов за увођење новог [[Стандардни језик|језичког стандарда]]. Са друге стране велики број Бернолакових следбеника у почетку не прихвата овај договор. Ипак, [[1847]]. ће се и они придружити споразуму, а [[1851]]. ће то учинити и старији нараштај протестантских препородитеља.<ref name="oskole1439" />
====Рад после кодификације====
Године [[1844]]. основано је прво надконфесионално словачко друштво ''Татрин'' ({{јез-свк|„Tatrín“}}). Имало је за циљ ширење новоустановљеног књижевног језика. У августу те године заседала је оснивачка скупштина друштва у [[Липтовски Микулаш|Липтовском Микулашу]], на којој је Штур изабран за члана председништва. Годину дана касније он после вишегодишњих напора успева да од цара добије сагласност за издавање ''Словачких народних новина'' ({{јез-свк|„Slovenskje národňje novini“}}) са књижевним додатком ''Орао татрански'' ({{јез-свк|„Orol tatránski“}}). Својим садржајем новине су биле усмерене на просветну делатност, социјална права, информисале су читаоце о културном стваралаштву Словака и осталих Словена а доносиле су и актуелне чланке о политичкој ситуацији у земљи и иностранству.<ref>{{cite web|url=https://www.osobnosti.sk/osobnost/ludovit-stur-1025|title=Ľudovít Štúr|website=www.osobnosti.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Новине су биле цензурисане од стране државног цензора.<ref>{{cite web|url=http://www.pramen.info/c/273/udovit-stur.htm|title=Ľudovít Štúr|website=www.pramen.info|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Године 1846. Штур је написао граматику словачког језика и више филолошких радова о словачким говорима, правопису и другим питањима словакистике.<ref>{{cite web|url=https://www.juls.savba.sk/attachments/pub_jazyk_veda_o_jazyku/ondrejovic_jazyk.pdf |title=Jazyk, veda o jazyku, societa|last=Ondrejovič|first=Slavomír|publisher=Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra SAV|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
Крајем 1847. године Штур је изабран за посланика Угарског земаљског сабора у [[Пожун]]у за град [[Звољен]]. Тамо је по први пут представио словачки политички програм, који је објављен и у Словачким народним новинама. Тражио је укидање [[Кметство|кметства]], равноправност пред законом и гаранцију основних националних права за Словаке.<ref name="oskole1439" />
У револуционарну 1848. Словаци су ушли уједињени, са целовитим, напредним политичким програмом. Овај програм је под називом ''Захтеви словачког народа'' ({{јез-свк|„Žiadosti slovenského národa“}}) објављен 11. маја 1848. у Липтовском Микулашу. Упућен је угарској влади и скупштини. У њему су поновљени ранији захтеви за решење националног питања, али и захтеви за демократизацију земље и социјалну правду. Тражено је да Угарска буде држава равноправних народа, који би били равномерно заступљени у парламенту. Истакнути су и захтеви за решење питања школства, службене употребе језика, укидање кметства, спровођење аграрне реформе, увођење општег бирачког права. Тражени су слобода окупљања и слобода штампе. Због отпора мађарских владајућих кругова, захтеви нису испуњени.<ref>{{cite web|url=http://www.gymza.sk/gymza/archiv/1D-dejepis/SR%20NVV2.htm|title=Naše územie 1787-1914|website=www.gymza.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|
==Ситуација после препорода ([[1848]].-[[1918]].)==
Након неуспеле [[Револуције 1848—1849.|Револуције 1848.—1849.]] у Хабзбуршкој монархији ступа на снагу (од 1851.) [[Бахов апсолутизам]] са својом политиком централизације и [[Германизација|германизације]]. Овај период завршио се 1860. године [[Октобарска диплома|Октобарском дипломом]], којом је цар [[Франц Јозеф]] објавио нови устав [[Аустријско царство|аустријске царевине]] и тиме означио почетак раздобља уставних реформи. Словачка културна и политичка елита искористила је наступајући период попуштања бечког двора и тренутну ослабљеност мађарских власти, да промовише своје националне циљеве.
Град [[Мартин (град)|Мартин]] постаје нови центар словачког националног покрета. Овде је 1861. проглашен ''Меморандум словачког народа'' ({{јез-свк|„Memorandum národa slovenského“}}). То је програмски документ словачких културно-политичких захтева, усвојен на ''Словачком народном сабору'' ({{јез-свк|„Slovenské národné zhromaždenie“}}) одржаном од 6. до 7. јуна 1861. у Мартину, на коме је било присутно 5 до 6 хиљада људи - посланика из свих крајева Словачке. Меморандумом су тражени уставни закони, који би омогућили признање Словака за конститутиван народ Угарске. Истакнути су захтеви да се Словацима дозволе грађанска права, територијална аутономија, могућност употребе словачког језика као службеног у администрацији, судству и школству.<ref>{{cite web|url=http://www.just.wz.cz/view.php?cisloclanku=2005010148|title=Dokument: Memorandum národa slovenského (1861)|author= Ph.D. Petr Just|website=www.just.wz.cz|language=cs,sk|date=|accessdate=17. 3. 2019|
Године 1867. долази до [[Аустро-угарска нагодба|Аустро-угарске нагодбе]] и успостављања двојне монархије [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Од тада је у Угарској притисак мађаризације нарочито интензивиран. Мађарски језик је проглашен за службени и од 1868. обавезно је његово изучавање у свим школама.<ref>{{cite web|url=http://www.psp.cz/eknih/1948ns/stenprot/044schuz/s044008.htm|title=Společná česko-slovenská digitální parlamentní knihovna|website=www.psp.cz|language=cs,sk|date=|accessdate=17. 3. 2019|
== Види још ==
| |||