Хрватска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситне грешке
м .
Ред 103:
Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спријечио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.<ref name="Posavec">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 30| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Povijesni zemljovidi i granice Hrvatske u Tomislavovo doba| language = hr| last=Posavec| first = Vladimir|date=март 1998| accessdate=16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=62779|pages=281-290}}</ref> Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. вијеку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).<ref name="Margetić">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 29| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Regnum Croatiae et Dalmatiae u doba Stjepana II.| language = hr| last=Margetić| first = Lujo|authorlink= Lujo Margetić|date=јануар 1997| accessdate=16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=76963|pages=11-20}}</ref> Са смрћу [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II]] 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестре [[Јелена Угарска (хрватска краљица)|Јелене]], супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до уније између Угарске и Хрватске [[1102]]. године, под влашћу [[Коломан]]а.<ref name="HR-HU-Heka">{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica| issn = 1332-4853| publisher = Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje| title = Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanja Slavonije| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=68144| last=Heka| first = Ladislav|date=октобар 2008| volume = 8| issue = 1| accessdate=16. 10. 2011|pages=152-173}}</ref>
 
У наредна четири вијека, Краљевином Хрватском је владао Сабор и [[Списак хрватских банова|бан]] кога је постављао краљ.<ref name="Povijest-saborovanja">{{cite web|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 | title = Povijest saborovanja | publisher = [[Sabor]] | accessdate=18. 10. 2010 | archivedate=2. 12. 2010 | deadurl url-status= nolive | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101202061135/http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 |df=dmy}}</ref> Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и броба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим дијелом Далмације [[1428]]. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су до [[Битка на Крбавском пољу|битке на Крбавском пољу]] (1493) и [[Мохачка битка|Мохачке битке]] (1526), у којима су Османлије однијеле убједљиву побједу. Краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]] умро је несретним случајем 1526. у Мохачу и 1527. године [[Цетински сабор|Хрватски сабор се састао у Цетини]] и изабрао Фердинанда I из династије [[Хабзбурзи|Хабзбург]] за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.<ref name="Povijest-saborovanja"/>{{sfn|Frucht|2005|p=|pp=422–423}} У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што су [[Франкопани]] и [[Зрински]], из чијих редова су касније бирани многи банови.<ref name="Font">{{cite journal|journal=Povijesni prilozi| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=13778| issn = 0351-9767| publisher = Croatian Institute of History|date=јул 2005| volume = 28| issue = 28| last=Font| first = Márta| title = Ugarsko Kraljevstvo i Hrvatska u srednjem vijeku| language = hr| accessdate=17. 10. 2011|pages=7-22}}</ref>
 
=== Хабзбуршка монархија и Аустроугарска (1526—1918) ===