Вјеронаука — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Вјеронаука''' је школски предмет који има за циљ вјерско образовање и васпитање ученика. Може бити обавезни или изборни предмет, у основним или средњим школама.
 
== Република Србија ==
[[Датотека:Coat of arms of the Serbian Orthodox Church.svg|мини|Грб Српске Православнеправославне Црквецркве]]
 
Реформа образовног система у [[Србија|Србији]] почела је увођењем веронауке и [[Грађанско васпитање|грађанског васпитања.]] Ово је последица ширих друштвених промена. У [[Србија|Србији]] је најзаступљеније становништво [[Православна вероисповест|православне вероисповести]]. Често се јавља проблем како уклопити верску наставу у образовни систем. Како усагласити верску наставу са осталим предметима који се изучавају? Али, ако узмемо за полазну тачку да верска настава нема као приоритет стицања знања о вери, [[Религија|религији]], већ развијање [[Религија|религије]] и [[Морал|морала]], можемо лако прихватити чињеницу да верска настава може у великом броју случајева допринети развоју [[Морал|морала]] и у нашем примеру [[Хришћанска етика|хришћанске етике]] код младих.<ref>Зорица Кубурић и Снежана Дачић методика верске наставе, Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије, Београд: Чигоја штампа, 2004, 48.</ref> Извођење наставе веронауке као факултативног предмета код ученика првих разреда [[Основна школа|основних]] и [[Средња школа|средњих]] школа започело је у Србији новембра 2001. године. Истовремено, као алтернативни предмет веронауци уведено је [[грађанско васпитање]]. [[Србија]] се тако прикључила како [[Европска унија|Европским земљама]], тако и суседним земљама [[Хрватска|Хрватској]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] у којима се конфесионална веронаука изводи још од 1991. године, односно од [[Распад Југославије|распада заједничке државе.]]
 
=== Вишекофесионални модел верске наставе у Србији ===
Године 2001, [[Србија]] се определила за конфесионални, подвојени, вишеконфесионални модел верске наставе коју у јавним школама може изводити седам „[[Традиционалне цркве|традиционалних”]] или „историјских” [[Верскецркава и заједнице|верских заједница]]: [[Српска православна црква (СПЦ)]], [[Католичка црква|Римокатоличка црква]], [[Исламска заједница Србије|Исламска заједница]], [[Јеврејска заједница србије|Јеврејска заједница]], [[Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији|Словачка евангеличка црква]], [[Хришћанска реформатска црква]] и [[Евангеличка хришћанска црква у Србији-Војводини.]] Верска настава је најпре понуђена као факултативни предмет у првим разредима [[Основна школа|основне]] и [[Средња школа|средње школе]], с могућношћу да се као алтернатива одабере [[грађанско васпитање]] или ниједан од та два предмета. [[Министарство просвете и спорта]] је приказало податке да се те прве године када су уведени као факултативни предмети 30% родитеља деце [[Основна школа|основаца]] определило за веронауку, 20% за [[грађанско васпитање]], 10% за оба предмета, док се 30% родитеља определило да њихова деца не слушају ни један од ова два предмета. У [[Средња школа|средњим школама]] се 67% ученика определило да не слуша ни један од ова два предмета, 15% је изабрало веронауку, док је око 10% се определило за слушање [[грађанског васпитања]], 2-3% се ученика определило за слушање оба предмета.<ref>Зорица Кубурић и Слађана Зуковић, Верска настава у школи, Нови Сад 2010., 32-33</ref>
 
=== Циљ верске наставе у школи ===