Манастир Клисина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Нема описа измене
Ред 3:
| слика = Klisina prijedor.JPG
| опис слике = Манастир Клисина
| држава = {{застава|Република Српска}}
| година оснивања = [[13. век|13. вијек]]
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| локација = [[Ништавци]] , 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а
| јурисдикција = [[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| посвећен = [[Огњена Марија]]
Ред 14:
| longd = 16 | longm = 43 | longs = 03.6 | longEW = E
}}
'''Манастир Клисина''' се налази у [[Село|селу]] [[Ништавци]], 15 -{km}- јужно од [[Приједор]]а, у [[Град Приједор|граду Приједор]], [[Република Српска]]. [[Манастир]] је посвећен [[Света великомученица Марина|Светој великомученици Марини]] (Огњена Марина). Смјештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у [[Сански Мост]], а у близини протиче и ријека [[Сана (ријека)|Сана]]. ОвајОва манастирбогомоља данас представља једно од духовних средишта вјерног српског народа на сјеверозападу Српске.<ref>[http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=8588 Радио-телевизија Републике Српске: Бдење и слава манастира Клисина 1. август 2010.]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 | title = Туристичка организација Републике Српске: Манастир Клисина | accessdate=06. 08. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140502201041/http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=144 |archive-date=02. 05. 2014 |url-status=dead }}</ref>
 
== Прошлост ==
== Историја манастира ==
Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада [[Босна|Босне]] под [[Турци|Турке]] [[1463]]. године, а био је посвећен [[Сретење Господње|Сретењу Господњем]]. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, које долази од грчке ријечи „еклисија“ ({{jez-gr|εκκλησία}}) — црква.
 
Ред 25:
Дрвено здање је служило као парохијска црква све до [[1941]]. године, кад су је [[усташе]] запалиле. Тада су мјештани села [[Ништавци]] звоно потопили у ријеку [[Сана (ријека)|Сану]] да би га сачували за боља времена. Одмах послије рата на рушевинама цркве подигнута су четири стуба и на њих је окачено звоно, па се ту за велике празнике вршило богослужење. Људи су се окупљали за [[Сретење Господње|Сретење]], [[Духови (празник)|Духове]] и [[Огњена Марина|Огњену Марину]] ([[30. јул]]и).
 
[[Темељ]]иПодлога мале дрвене цркве из турског периодавремена пронађени су приликом копања темељаподлога за садашњи манастирски храм, а пронађени су и гробови у самом [[храм]]у и око храма.
 
== Поновна изградња ==
[[Датотека:Klisina.JPG|мини|десно|250п|Манастир Клисина]]
Манастир Клисина је саграђен на старом манастиришту. Црква манастирабогомоља је подигнута на темељимаподлози старе, од [[Усташе|усташа]] запаљене и порушене цркве [[1941]].
 
=== ИницијативаПредузимљивост ===
Почетком деведесетих година прошлог вијека отац Петар Миловац, протојереј и парох оштролучки, покренуо је иницијативупредузимљиво за поновну изградњу цркве. Тада је било замишљено да се направи једна мала, скромна црквица која би задовољила потребе парохије. Године [[1991]]. на тронпријесто ЕпархијеВладичанства бихаћко-петровачке дошао је преосвећени владика Хризостом. Његовим залагањем реализујеостварује се идеја изградње црквехрама, али знатно веће од замишљене.
 
=== Изградња црквехрама ===
[[Црква (грађевина)|Црква]] је саграђена и освештанаосвјештана [[1991]].-[[1993]]. године, када је на овим просторима већ увелико бјеснио нови крвави рат. Владика Хризостом је на проповиједи често слушао приче мјештана да је овдје био манастир и да би га требало обновити. Он је послије нашао и историјскиповјесно, писани податак који је потврђивао ту чињеницу.
 
=== Изградња конака ===
Приликом освећења нове црквебогмоље, [[1993]]. године, епископвладика и присутни народ изразили су жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.
 
Одлуком [[епископвладика]]а, а на задовољство свег православног народа овог краја, [[1994]]. године темељиподлога за конак су освећени, те је почела њихова изградња и обнова манастира. Нажалост, линијацрте ратних дејстава све више се приближавала Клисини, па су радови на самом почетку одмах и заустављени. Највећи дио епархијевладичанства потпао је под власт [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], а један дио и под хрватску власт, па је владика био принуђен да напусти ово подручје и привремено се склони.
 
По окончању ратних дејстава опет се кренуло у обнову манастира. Радови су настављени [[1996]]. године, али су због недостатка новчаних средстава конаци били употребљиви тек у [[јесен]] [[2000]]. године. Тада је у манастир дошао отац Василије (Рожић) и монашки живот је обновљен.
 
== Проглашење манастираопштежића ==
Проглашење манастираопштежића учињено је [[1. јануар]]а [[1998]]. године. Том приликом Епископвладика Хризостом прогласио је манастир Клисину као [[Светомаринска Општежитељна Обитељ|Светомаринску Општежитељну Обитељ]]. Ускоро послије овога, замонашен је и први монахинок манастира Клисине, [[2000]]. године, а освећење манастирског конака извршено је [[2001]]. године.
 
== Опис манастирахрама и даљи плановициљеви ==
Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена светој [[Света великомученица Марина|Огњеној Марији]]. Мошти лијеве руке ове светитељице чувају се у манастиру светог [[Манастир Свети Никола (Озрен)|Николе на Озрену]], а десна рука се налази у манастиру [[Ватопед]] на [[Света гора|Светој гори]]. Мада доста скромна једнобродна [[базилика]], ово је веома лијепа црква у чијој се [[Архитектура|архитектури]] осјећа утицај више стилованачина градње. [[Фасада]] цркве је обојена жутом бојом са назначеним луковима у [[византијска архитектура|византијском стилу]], који су окречени у бијело. [[Звоник]] је доста висок и раскошно је изведен, слично звоницима руских цркава. У цркви нема [[живопис]]а, али тај недостатак надопуњује врло богат [[иконостас]] и [[полијелеј]].<ref>[http://www.tors.rs.sr/index.php?option=btg_firma&firmaid=49 Туризам Републике Српске: Манастир Клисина]</ref>
 
Ускоро ће високе зидине уоквирити цркву и конак, па ће тако, бар што се тиче грађевинских захтјева, манастир бити употпуњен.
Ред 56:
* [[Ништавци]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
Ред 65:
* [https://web.archive.org/web/20100819062628/http://www.republikasrpska.org/biblioteka/manastiri/manastir-klisina/ Портал Републике Српске: Манастир Клисина]
* [https://web.archive.org/web/20140811174329/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/2009-07-21-13-30-56/38-2009-07-21-11-54-35/720-2011-12-14-11-15-32 Епархија бихаћко-петровачка]
* [http://www.manastirklisina.com/]
* [https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/manastir-klisina/]
* [http://srbiubih.com/manastir-klisina/?lang=lat]
 
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
 
{{DEFAULTSORT:Клисина, манастир}}
[[Категорија:Град Приједор]]
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|Клисина]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Клисина]]
[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]]