Владан Ђорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
Под утицајем [[Јосиф Панчић|Јосифа Панчића]], определио се за студије медицине у [[Беч]]у где је и докторирао [[1869]]. Специјализацију из [[хирургија|хирургије]] завршио је у Бечу (1869—1871) код чувеног професора Билрота и био је први школовани хирург у [[Србија|Србији]]. Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, одлази у [[Француско-пруски рат]] и укључује се у рад пруског санитета. У овом рату у близини [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта]] Ђорђевић је организовао ратну болницу, што му је донело војни чин и похвале хирурга Лангебека.
== На опелу Вукa Караџићa у Бечу ==
„На погребу [[Вук Караџић|Вуковом]],пише један сaвременик, била је - разуме се - сва омладина, а до гроба на Санкт-Марксовам гробљу носили су Вука ови омладинци: филозоф [[Александар Сандић]] и пет медицинара: Ђура Бастић, Иса Стојшић, Александар (Шаца) Степановић, Милан Јовановић (Морски) и ја .На опелу одржао је дугачки говор [[Александар Сандић]], дугогодишњи Вуков пријатељ и помоћник у раду а после опела, у грчкој капели, говорио је, тада још бечки студент, Владан Ђорђевић.” <ref>[Glasnik-Etnografskog-muzeja-u-Beogradu-knjiga-19-godina-19561.pdf|Гуслар Саво Матов Мартиновић о Вуковој смрти - Гласник етнографског друштва у Београду - књига 19 - година 1956 , страница 243]</ref>
== Повратак и каријера у Србији до Мајског преврата ==
Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, а затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник. {{напомена|У српској војсци до унапређења Владана Ђорђевића у чин пуковника, лекар није могао имати виши чин од мајорског}}
| |||