Википедија

Бока которска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
{{Друго значење|[[залив]] који се налази у области|[[Бококоторски залив]]}}
 
'''Бока которска'''<!-- НИЈЕ Бока Которска, в. П2010 (272. стр.) --> ([[Венецијански језик|вен]]. ''Boche de Càtaro'') или скраћено '''Бока''', историјска је и географска област у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]]. Као географска област, Бока је дефинисана положајем [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]], који се убраја међу највеће [[залив]]е на источним обалама [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Залив има специфичну структуру и састоји се од неколико цјелина, почевши од [[Херцегновски залив|Херцегновског залива]], који се сужава у [[Кумборски теснац]], кроз који се потом улази у [[Тиватски залив]], а затим се кроз [[пролаз Вериге]] улази у [[Рисански залив]], на који се наставља [[Которски залив]]. Бококоторски залив залази дубоко у копно, а његов шири простор је омеђен планинских масивима [[Ловћен]]а и [[Орјен]]а. Улаз у залив затварају два полуострва, [[Луштица]] са југоисточне и [[Превлака]] са сјеверозападне стране.{{sfn|Марковић|1967|p=}}
 
Као [[историјска област]], Бока представља посебну цјелину чији је просторни опсег у појединим раздобљима био шири од географског подручја које је дефинисано непосредним приобаљем самог [[Бококоторски залив|Бококоторског залива]]. По том основу, са историјом уже Боке блиско су повезане и историје околних приморских области, почевши од [[Грбаљ|Грбља]] са [[Будва|Будвом]] на југоистоку, до [[Конавли|Конавала]] са [[Цавтат]]ом за сјеверозападу. Традиционалној подјели, прошлост Боке се дјели на четири иторијска раздобља: античко, срдњовјековно, нововјековно и савремено. Током [[антика|античког]] периода, на подручју Боке су успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима, која су потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Бока је у средњи вијек ушла као дио [[Византијско царство|Византијског царства]].
Ред 27:
 
== Историја ==
[[Датотека:Preromanske crkvene gradjevine u Boki Kotorskoj 2.jpg|мини|десно|250п|Црквене грађевине у Боки, из [[9. веквијек]]а (1) и из [[10. веквијек|10]]/[[11. веквијек]]а (2)]]
 
=== Античко доба ===
{{такође погледајте|Далмација (римска провинција)}}
Подручје Боке је било је настањено од насјтаријихнајстаријих времена. У овој области се налазе бројни археолошки споменици из [[антика|античкихантичког]] временапериода. На подручју Боке су биле успостављене [[Грчка|грчке]] колоније, а шира област је била настањена [[Илири|илирским]] племенима. Током 3. и 2. вијека старе ере, Бока се налазила у саставу [[Илирска краљевина|Илирске краљевине]], која сује након неколико ратних сукоба ([[Илирски ратови]]) потпала под власт [[Римско царство|Старог Рима]]. Након управне подјеле римског Илирика[[Илирик]]а у [[1. век|1. вијеку]] нове ере, подручје Боке је припадало римској провинцији [[Далмација (римска провинција)|Далмацији]]. Најзначајније античко насеље на подручју Боке био је ''-[[Рисинијум]] ({Rhizinium}{јез-''лат|Risinium}}), данашњи [[Рисан]]. Током [[велика сеоба народа|велике сеобе народа]], на ширем простору Боке вођени су ратови између [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Источни Готи|Источних Гота]], а царска власт у области учвршћена је за вријеме владавине [[Јустинијан I|Јустинијана I]] (527-565).{{sfn|Острогорски|1955|p=}}{{sfn|Зечевић|2002|p=}}
 
=== Средњи век ===
Ред 37:
{{такође погледајте|Српско приморје|Дукља|Травунија}}
 
Почетком 7. вијека, на шири простор Боке досељавају се [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] племена, након чега настају и прве кнежевине: [[Дукља]] на југоистоку и [[Травунија]] са [[Конавли]]ма на сјеверозападу.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}{{sfn|Коматина|2014|p=33-46}} Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима потврђује и франачки хроничар [[Ајнхард]], који је у својим ''Аналима франачког краљевства'' ({{јез-лат|Annales Regni Francorum}}) забиљежио, под [[822]]. годином,{{sfn|Scholz|1970|p=111}} да су Срби народ који држи велики дио Далмације ({{јез-лат|ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur}}).{{sfn|Pertz|1845|p=83}}

Током [[11. вијек]]а, шире подручје Боке налазило се у саставу државе [[Војислављевићи|Војислављевића]],{{sfn|Ковачевић|1967|p=279-444}} а средином [[12. вијек]]а долази до привремене обнове [[Далмација (тема)|византијске власти]] у приморским градовима и областима.{{sfn|Ферлуга|1957|p=}} Крајем 12. вијека, Бока постаје саставни дио српске државе [[Немањићи|Немањића]], а [[Котор]] добија посебан значај као један од најзначајнијих градова средњовјековне [[Краљевина Србија (средњи вијек)|Србије]]. Током друге половине 14. и прве половине 15. вијека, на ширем простору Боке смјењују се власти [[Балшићи|Балшића]], [[Котроманићи|Котроманића]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] и, [[Косаче|Косача]] и [[Црнојевићи|Црнојевића]].{{sfn|Ћирковић|1970|p=3-48}}{{sfn|Божић|1970a|p=49-133}}{{sfn|Божић|1970b|p=135-275}}{{sfn|Божић|1970c|p=277-370}}
 
Током средњовјековног раздобља, становништво Боке је било [[хришћанство|хришћанско]], једним дијелом [[православље|православно]], а другим [[католицизам|римокатоличко]]. Православни хришћани су потпадали под надлежност [[Зетска епархија|Зетске епархије]], коју је [[1219]]. године основао први српски архиепископ [[Свети Сава]]. Прво сједиште ове епархије било је управо у Боки, на [[Михољска превлака|Михољској превлаци]] у [[Михољска превлака|Манастиру Светог арханђела Михаила]].{{sfn|Богдановић|1981|p=317—320}} Најзначајнија римокатоличка установа у овој области била је [[Которска бискупија]], која је од српских краљева из династије [[Немањићи|Немањића]] добила посебне привилегије у виду надлежности над римокатоличким трговачким колонијама у цјелокупној унутрашњости [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековне Србије]].
 
=== Између Млетака и Турака ===
Линија 198 ⟶ 202:
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Бокељи]]
* [[Бококоторска књижевност]]
Линија 221 ⟶ 225:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link=Георгије Острогорски|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1955|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762906/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-1}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}
Линија 229 ⟶ 234:
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=БожићБогдановић|first=ИванДимитрије|authorlink=ИванДимитрије БожићБогдановић|chapter=ДобаПреображај Балшићасрпске (други део)цркве|title=Историја Црнесрпског Горенарода|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2, св. 21|location=ТитоградБеоград|publisher=РедакцијаСрпска закњижевна историју Црне Горезадруга|year=19701981|pages=49-133|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf315—327}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=ЗетаДоба уБалшића Деспотовини(други део)|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=19701970a|pages=13549-275133|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=ВладавинаЗета Црнојевићау Деспотовини|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=19701970b|pages=277135-370275|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Владавина Црнојевића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970c|pages=277-370|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| title = Немирно Поморје XV века| year = 1979| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| chapter = Распад млетачког система у Приморју| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 403-413}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Зечевић|first=Нада|title=Византија и Готи на Балкану у IV и V веку|year=2002|location=Београд|publisher=Византолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=xdcWAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| authorlink = Марко Јачов| title = Списи Тајног ватиканског архива XVI-XVIII века| url = http://books.google.com/books?id=RylNAAAAYAAJ| year = 1983| location = Београд| publisher = САНУ}}
* {{Cite book| ref = harv| first = Марко| last = Јачов| authorlink = Марко Јачов| title = Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку| url = http://books.google.com/books?id=LdBAAAAYAAJ| year = 1984| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ}}
Линија 258 ⟶ 267:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Доба Балшића (први део)|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|pages=3-48|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=180-196|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферлуга|first=Јадран|authorlink=Јадран Ферлуга|title=Византиска управа у Далмацији|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=0o22AAAAIAAJ}}
{{refend|2}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бока_которска”