Suva planina — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
|||
Ред 141:
}}
[[Датотека:Suva planina 12.jpg|мини|Kraške depresije Suve planine]]
Najtipičniji oblici površinske kraške morfologije Suve planine su vrtače. Na ovoj planini zastupljeni su svi tipovi vrtača, od plitkih tanjirastih do dubokih bunarastih. One su razvijene, uglavnom, na zaravnjenim delovima krečnjaka, dok su na padinama znatno ređe ili potpuno nedostaju. Najbrojnije su na kraškim površima Suve planine. Vrtače različitih dimenzija i oblika (prečnika 150-200 m, dubine di 50 m) zastupljene su svuda na Valožju. Dna ovih vrtača obično su prekrivena slojem crvenice, a u nekima se javljaju i aluvijalni ponori. U pojedinim delovima terena vrtače su vrlo česte (preko 100 na 1 km²), te se takve površine krečnjaka nazivaju „boginjavi kras”. Vrtače boginjavog krasa su haotično rasute po čitavoj površini, ali je zapaženo da se neke od njih javljaju u nizovima, duž raseda ili po dnu suvih dolina, tako da se van boginjavog krasa na Suvoj planini uočavaju i pojedinačne, vrtače.<ref>Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. ''Geomorfologija.'' Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva</ref>
Valoge se, pored na Valožju, javljaju i u drugim delovima Suve planine iznad 1 300 m nadmorske visine. Imaju dužinu do 1 km, a širinu 150 - 200 m.
Podzemni kraški oblici reljefa na Suvoj planini predstavljeni su jamama pre svega. Poznate jame su: „Ledenica pod Tremom”, „Jama u Konjskom” i „Jama u malom Konjskom”. „Ledenica pod Tremom” je najviša i jedina stalna jama ledenica u istočnoj Srbiji (1 780 m nadmorske visine). „Jama u Konjskom” je najdublja od ove tri (62 m), tipska je ponorska jama a nalazi se na visini od 1 100 m. „Jama u malom Konjskom” je tipičan predstavnik jama na površi Valožja, a nalazi se na dnu levkaste vrtače. Na površi Valožju ispitano je još 9 jama. Na Suvoj planini nema značajnijih pećina. Širom Suve planine, uglavnom na nepristupačnim mestima, mogu se videti ovalni otvori koji podsećaju na ulazne otvore pećine. To su uglavnom ulazi u okapine, a prave pećine uglavnom su predstavljene prostim pećinama. Pećina Peć u ataru sela Bežište najveća je na strani Koritničke kotline. Ima visinu tavanice do 8 m, a duža osa joj je 20 m. Vredne pomena su pećine Košutina Duvka na padinama Divne Gorice, Terzinska duvka na Valožju itd.<ref>Todorović T.,: <nowiki>''Ekonomska valorizacija seoskog turizma Suve planine''</nowiki>, Prirodno-matematički fakultet, Niš.</ref>
Bogata morfološka ornamentika, daje veoma atraktivan izgled Suvoj Planini, dopunjena je specifičnim oblicima kraške erozije: [[prozorci]]ma, [[potkapina]]ma, [[šupljina (geologija)|šupljinama]] i [[kaverna (geologija)|kavernama]] u [[stena]]ma. Veličinom, lepotom i bizarnošću svoga položaja posebno se ističu prozorci Kupina i Sveti Ilija i nekoliko potkapina u [[Jelašnička klisura|Jelašničkoj klisuri]].
Najmarkantniji oblici fosilnog i recentnog fluvijalnog reljefa u regionu Suve planine su Jelašnička i Sićevačka klisura.
Litološka i reljefna struktura Suva planina omogućila je da viši delovi planine upijaju skoro svu količinu atmosferskog taloga tako da su oni praktično bezvodni. Stoga joj ime Suva planina u potpunosti odgovara, jer na prostoru od preko 50 -{km²}- postoje svega dva slaba izvora i to u sektoru Rakoša. Međutim u podnožju, Suve Planine vrela su daleko brojnija, ali neujednačene izdašnosti.<ref>Petrović, J. (1958). ''Kraška vrela Suve planine i njihov značaj''. Zbornik radova geografskog instituta Prirodno-matematičkog fakulteta, sv V, 45-59, Beograd.</ref>
| |||