Јан Арношт Смолер — разлика између измена

.
м (.)
(.)
| опис_потписа =
}}
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book|last=И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year=1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref name=Lapteva>{{cite book|last=П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year=| id = | ref = |pages=13—14}}</ref>{{rp|13—14}}<ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web|url=http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
== Биографија ==
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу [[Горња Лужица|Горње Лужице]], у селу Лучо,{{напомена|Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања [[Бјервалдска јама|Бјервалдске јаме]], због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.}} које се налази у близини града [[Хојерсверда|Војереца]]. Њњегов отац, [[Корла Јан Смолер]] био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу [[Лоза (Саксонија)|Ваз]]. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника [[Франтишек Ладислав Челаковски|Франтишека Челаковског]], једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског језика]]. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.<ref name="История серболужицкого народа 13"Lapteva/>{{cite bookrp|last=П| first = Лаптева Л.p., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | edition = |location = | publisher = |year=| id = |ref =| pages=13}}</ref> Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „[[Наши младићи иду у рат]]”.
 
Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.<ref name="История серболужицкого народа 14"Lapteva/>{{книгаrp| автор = Лаптева Лp. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = |место = | издательство = |год = | страницы = 14 | id = |ref =}}</ref> Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.<ref name=Lapteva/>{{книгаrp| автор = Лаптева Лp. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = |место = | издательство = |год = | страницы = 15 | id = |ref =}}</ref> Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „{{јез|wen|[[Časopis Maćicy Serbskeje]]}}”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „{{јез|hsb|[[Jutnička]]}}”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „{{јез|hsb|[[Tydźenska nowina]]}}”, који је касније преименован у „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.{{sfn|Гугнин|1997|p=105}} Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.<ref name="История серболужицкого народа 14"Lapteva/>{{rp|p. 14}} Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.<ref name="Смолер"/><ref>{{книгаcite book| авторauthor = Супрун А. Е. | частьtitle = Серболужицкие языки, заглавие = Введение в славянскую филологию |ссылка частьurl = http://philology.ru/linguistics3/suprun-89b.htm | заглавие = Введение в славянскую филологию | издание = |местоlocation = Минск | издательство = |годyear = 1989 | страницыpages = 76—81 | id = |ref =}}</ref> Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик [[Измаил Иванович Срезновски|Измаил Срезновски]].
 
== Види још ==
8.007.451

измена