Манастир Крепичевац — разлика између измена

Око њега се налази 12 манастирских извора кон­центрисаних на малом простору (око 1000 m²) чија је вода давних дана оцењена као лековита и окрепљујућа.{{цитат|Иако предање говори о 5 извора, данас се на лицу места може избројати целих 12. Да ли су неки сами избили у последњих 5 векова, или су монаси копали тамо где су очекивали да има још воде – не може се истражити јер монашка заједница (чијиби то локални фолклор могао бити) више не постоји.<ref name="Детелић " />|}} Око 600 метара даље, лево од путоказа, за мансстир налази се Грозничевац, јако врело из којег село Јабланица пије воду, али на које не упућује никакав знак и чије се слике не могу наћи нигде на интернету или у некој другој врсти јавног оптицаја. И док се многе воде и места настала у њиховој близини зову истим именом – Грозничевац (у Босни и Херцеговини код места Даковићи, у Србији код Пирота, код Ужица, у Кучајским планинама), Крепичевац је неочекивано редак топоним.<ref name="Детелић " />

Између ова два места – левог Грозничевца и десног Крепичевца (гле­дано низводно) – протиче Радованска река која се врло брзо потом састаје са Црним Тимоком. {{цитат|Тако ова места – лево, десно и једна до две реке између њих – формирају идеалан пајскер-пиларски дуалистички топос према пуној рецепту­ри: бели бог (хришћански манастир са водом која крепи) и црни бог (извор који изазива грозницу) раздвојени међусобно текућом водом (двема рекама).<ref name="Детелић ">Мирјана Детелић ''Епски бунари'' Aquatica: књижевност, култура, Балканолошки институт САНУ Београд, стр.214-215</ref>|}}