Први илирски регуламент — разлика између измена

 

'''Први илирски регуламент''' ([[Латински језик|лат]]. Regulamentum privilegiorum) је била збирка прописа, уредаба и наредби црквеног карактера које су се односиле на Србе у Хабзбуршкој монархији. Донет је током владавине царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. Као датум издавања нови 27. септембар [[1770]]. године, мада се са објављивањем и штампом започело 20. јуна [[1771]]. године. Регуламент представља својеврсно укидање привилегија које су Срби стекли још током владавине Леополда I сводећи све што се тиче Срба на искључиво верска питања.

" Регуламент, сачињен на основу издатих највиших резолуција, као и онога што је на последњем илирском сабору разматрано и са царско-краљевским одобрењем утврђено, којег ће се од сада придржавати целокупно ниже и више свештенство у Краљевини Угарској, Хрватској, Славонији, Тамишком Банату, затим Горњокарловачком и Вараждинском генералату, као и у провинцијалним, војним и камералним дистриктима, као и што се њима одређују обавезе световног сталежа те вере према наредбама земаљских, месних и нижих органа власти. "

 

 

Први одељак одређује будућу примену привилегија додељених илирској нацији. Одређује да се појединац или народ, уколико је изложен притиску, може обратити одговарајућем магистрату или дикастерији. Други одељак дефинише зависност клера од нације. Трећи одељак односи се на митрополита који је врховни поглавар илирске нације само у црквеним стварима и никако не може бити поглавар нације у световним стварима. Четврти одељак посвећен је епископима; на који начин ће се убудуће попунити упражњене епископије. Пети одељак посвећен је протопрезвитерима. Шести одељак регулише положај свештеника (попова). У седмом се говори о магистратима. Осми одељак посвећен је уређењу конзисторије. Девети се односи на правосуђе. Десети се односи на увођење тривијалних и нижих школа, уређење илирске штампарије, прописује право сазивања народних сабора уз претходно добијено највише царско одобрење.