Плава боја — разлика између измена

У [[српски језик|српском језику]], за опште означавање плаве боје често се користи и назив ''плаветна боја'',{{sfn|Стефановић-Караџић|1818|p=560}}{{sfn|Стефановић-Караџић|1852|p=504}}{{sfn|Стевановић|1970|p=568}}{{sfn|Ивић|1994|p=99-116109}} који представља поетски [[синоним]] за плаву боју, а најчешће се употребљава у изразима као што су: ''плаветно небо'' (светлија нијанса плаве) и ''плаветно море'' (тамнија нијанса плаве).

Према Палмеру, судбина [[лексика|лексике]] боја у [[Језик|језицима]] у великој мери је одређена тиме што [[човек|људи]] при сусрету с неком датом колористичком стварношћу, не уочавају само њену конкретну хроматску вредност, већ и то како се та вредност у датом случају устројава; каква јој је нијанса и да ли поседује сјај. Такав је случај био и са плавом бојом у [[индоевропски језици|индоевропској групи језика]] и она је изгледа у почетку у [[српски језик|српском језику]] означавала светлу нијансу. Тако је у [[Лика|Лици]], крајем -{XIX}- века постојао прилошки облик ''плаво'' који је управо описивао светлу нијансу било које боје, о чему постоји извештај Вида Вулетића-Вукасовића, објављен [[1899]]. Миодраг Марковић је [[1986]]. објавио извештај о истој употреби овог термина у [[Црна Река (Македонија)|Црној Реци]].<ref name{{sfn|Ивић|1996|p="милка"/>11-17}} Конфузија око значења плаве боје у [[Српски језик|српском језику]] настала је зато што се термином „плаво“ именују две боје (које су иначе у типичном хроматском опозиту) плава и [[жута боја|жута]]. У ствари, тиме се именује специфична хроматска одлика ([[небо|неба]] на пример), па тако и најсветлија боја човекове [[коса|косе]], иако је она у ствари жута.<ref name="сци">[http://www.sgi.co.rs/html/008/00808.html -{SciTech}- бр. 8: „О плавом и црномањастом“]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; Љиљана Баиловић</ref>

Са друге стране, речју ''модро'' се у [[Пирот]]у означава тамно, о чему сведочи извештај Новице Живковића 1987. У неким селима, а према извештајима др Недељка Богдановића и др Вилотија Вукадиновића, као и неких других аутора, овај термин се користи за [[житарице|жито]], као и за зелену боју биља, иако у тим областима [[зелена боја]] постоји као термин.<ref name="милка">[http://kapija.narod.ru/Ethnoslavistics/ivi_plav.htm Јужнословенски филолог, 1996; Огледи о лингвистици 3: „О изразима ПЛАВ и МОДАР: Нова сазнања“] {{Waybacksfn|url=http://kapija.narod.ru/Ethnoslavistics/ivi_plav.htm Ивић|date1996|p=20071012185914 11-17}}; аутор: Милка Ивић</ref> Могуће је да су њиве повезиване са овом бојом пре свега због [[митологија|митологије]] и пољопривредног култа, а који је повезивао [[Сунце]], небо и зрење жита, радије него због хроматских својстава боје.<ref name="сци"/>

[[Латински језик|Латинска]] реч „-{flavus}-“ (која се повезује са [[словени|словенским]] термином за плаву боју) се односи на људе светле косе и тена, а -{flamma}-, која је изгледа од истог корена, означава [[ватра|ватру]].<ref name="сци"/> У [[руски језик|руском језику]] модро осим [[тегет]] боје, означава и тамну нијансу. У [[Велшки језик|велшком]] реч „-{glas}-“, која је еквивалент [[енглески језик|енглеског]] -{blue}-, употребљава се за описивање зелене боје [[биљке|биљака]]. Према студији Берлина и Кеја о томе како се боје именују широм света може се наћи и пример у неким домородачким говорима [[нигерија|Нигерије]] постоје две речи; пупу и ии, од којих се прва односи на нијансе најсветлијег плавог и сивог, а друга на тамније нијансе, укључујући и црно, па стога њих појединци и не сматрају називима боја, већ светлости.<ref name{{sfn|Ивић|1996|p="милка"/>11-17}}