Милан Јовановић Батут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
== Биографија ==
Рођен је у Сремској Митровици пред Мађарску буну у јесен 1847. године, од оца Косте Јовановића трговца колонијалном робом. Мајка је била од Новића, где је припадао [[Јоксим Новић Оточанин]]. Деда по оцу Србин пореклом "однекуд од Софије", учествовао је у борбама за време Првог српског устанка. Погинуо је славно у боју против Турака на Мишару 1806. године. Удовица баба "Старка Анђа" превела је онда породицу у Срем, да би се скрасили у Митровици. Породица је до 1848. године била имућна па осиромашила, јер је нештедемице помагала Срппски покрет. Отац Коста успешни предузимљиви трговац (који је стигао до Хамбурга и о томе оставио дневник са пута) настрадао је од разбеснелог бика.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref>
Милан је у Митровици похађао основну школу и завршио два разреда реалке. Као средњешколац показао је таленат за цртање. Гимназију је наставио у Панчеву и након годину дана прешао као "благодејанац" у Карловце. Након седмог разреда гимназије у Карловцима, отишао је 1865. године у Осијек, где је матурирао са одличним успехом. Студије медицине завршио је у Бечу, где су му професори били славна имена бечке и европске медицинеВећ на самом почетку лекарске праксе у Сомбору дошле су до изражаја његове склоности према писаној речи и здравствено-просветном раду када је покренуо лист за лекарску поуку народу „Здрављеˮ. Био је то први лист са хигијенско-просветним садржајем на словенском југу. У периоду од 1880. до 1882. године на позив црногорске владе био је начелник Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главни лекар Цетињске болнице. Залагањем др Владана Ђорђевића добио је државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година радио је на водећим медицинским установама Европе тога времена, у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Посебно је проучавао проблеме хигијене и бактериологије. Након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, ову ласкаву понуду одбио је и прихватио место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду. Предавао је студентима дуги низ година и изградио велики ауторитет као научник и професор. Посебно признање за његов рад био је избор за ректора Велике школе.
| |||