Напад на колону ЈНА у Тузли — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
[[Датотека:Tuzlanska kolona.jpg|мини|десно|Пренос напада на колону ЈНА]]
'''Напад на колону ЈНА у Тузли''' извршиле су [[Муслимани (народ)|муслиманске]] снаге [[15. мај]]а [[1992]]. године приликом повлачења наоружаних припадника [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Тузла|Тузле]]. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], а извршили су га припадници [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотске лиге]] и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици уз радовање.{{чињеница|date=11. 2015. }}
 
Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло најмање 5059 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје извори и о 132 убијена војника и цивила.<ref>{{cite news|title=Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes| url = http://www.reuters.com/article/idUSLS460522| newspaper = Reuters|date=28. 9. 2009.}}</ref><ref 15.name="JNAkolona1">{{cite мајweb|title=ZLOČIN сеBEZ славиKAZNE каоMilunović: дан“Napad ослобођењаna Тузлеkolonu JNA u Tuzli – pucanj u mir u BiH”|url=https://srpskainfo.com/zlocin-bez-kazne-milunovic-napad-na-kolonu-jna-u-tuzli-pucanj-u-mir-u-bih/|website=srpskainfo.com|date=14. 5. 2019}}</ref><ref name="JNAkolona881">{{чињеницаcite web|title=Autor knjige “Tuzlanska kolona": “Ubijena su 132 vojnika i civila, bio je to 'savršen zločin' za koji niko nije odgovarao …”|url=https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/autor-knjige-tuzlanska-kolona-ubijena-su-132-vojnika-i-civila-bio-je-to-savrsen/26pkf8t|website=blic.rs|date=1113. 20155. 2017}}</ref>
 
Бошњаци овај злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".<ref name="JNAkolona18">{{cite web|title=Obilježen 15. maj: Dan kada su odbranjene Tuzla i BiH|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/obiljezen-15-maj-dan-kada-su-odbranjene-tuzla-i-bih-363859|website=oslobodjenje.ba|date=15. 5. 2019}}</ref>
 
== Напад ==
Напад је изведен на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/891816/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B8.html РТС: Годишњица напада у Тузли], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Припадници муслиманског [[МУП БиХ]], муслиманске ТО БиХ и [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] са укупном снагом од око 3.000 [[војник]]а су [[15. мај]]а [[1992]]. године напале колону возила [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је мирно напуштала Тузлу према [[Бијељина|Бијељини]] и даље у правцу [[Србија|Србије]], чиме су прекршиле одредбе [[међународно ратно право|међународног ратног права]], [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] као и претходни договор<ref>[http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html Споразум о повлачењу ЈНА из Босне] {{Wayback|url=http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html |date=20070311004126 }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и [[муслимани|муслиманских]] власти у [[Сарајево|Сарајеву]] о мирном повлачењу ЈНА са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[19. мај]]а 1992. године. Према изјавама [[учесник]]а тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде [[Болница|болнице]], а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга [[експлозив]]на средства.<ref>[http://www.srpska.bl.ac.rs/arhiva/200405/17.shtml]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је уследило појединачно [[Убиство|убијање]] рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цео напад директно је преносила локална [[телевизија]] „ФС 3“, уз подругљиве и антисрпске коментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.
 
Тачан број [[официр]]а, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је ријеч о око 200. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тијела.<ref name="JNAkolona89981">{{cite web|title=Dve decenije od napada na Tuzlansku kolonu|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/1102510/dve-decenije-od-napada-na-tuzlansku-kolonu.html|website=rts.rs|date=15. 5. 2012}}</ref>
 
Предсједник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. Да је цео овај злочин планиран говори и чињеница да је колони ЈНА било дозвољен излазак из Тузле по тачно утврђеној путањи.<ref name="JNAkolona8988981">{{чињеницаcite web|title=MASAKR NAD VOJNICIMA JNA: 24 godine od krvave Tuzlanske kolone|url=https://www.kurir.rs/region/bosna-i-hercegovina/2263637/video-masakr-nad-vojnicima-jna-24-godine-od-krvave-tuzlanske-kolone|website=kurir.rs|date=1013. 20155. 2015}}</ref>
 
== Имена жртава ==
== Суђења ==
 
Истражиоци [[Хашки трибунал|Хашког Суда]] су [[2003]]. године предмет „Тузланска колона“ уступили [[Суд|Тужилаштву]] [[Босна и Херцеговина|БиХ]], сматрајући да има довољно [[доказ]]а покретање [[Истрага|истражног поступка]] против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили [[кривично дело]]: [[ратни злочини|ратни злочин]]. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.{{чињеница|date=11. 2015. }}
 
У мају [[2007]]. године на територији [[Србија|Србије]] ухапшен је [[Илија Јуришић]], који је у време напада био високи старешина [[МУП БиХ]] и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности [[Тузла]]. Првостепена [[пресуда]] Специјалног [[Суд]]а за ратне злочине у [[Београд]]у је за Илију Јуришића гласила, 12 година [[затвор]]а, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. Дана 2. децембра 2013. Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.{{чињеница|date=11. 2015. }}