Бранковански стил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Бранковански стил''' или '''Бранковски стил''', познат и као '''Влашка ренесанса''', тренд је у уметности и, пре свега, у архитектури која се развијала за време владавине кнеза [[Константин Бранковану|Константина Бранкованског]], отуда и име. Стил карактерише [[Влашка|Влашку]], синтетишући византијске и османске елементе са позном ренесансном и барокном архитектуром.
 
Бранковански стил био је јединствени хибридни еклектицизам румунских православних хришћанских стилова с доминантном исламском архитектуром Отоманског царства, од којих је [[Кнежевина Влашка]] била саставни део тадашње вазалне кнежевине[[Вазалне и трибутарне државе Османског царства|државе]]. <ref>[https://valentinmandache.com/category/brancovan/ Бранковански стил]</ref> Првобитно је наследио претходно показан еклектицизам [[Манастир Света три јерарха|манастира Света три јерарха]], који је подигао [[Василије Лупу]]. У то време су се у данашњим румунским земљама нашли утицаји из османске [[Ера Ћуприлића|ере Ћуприлића]], аустријских Хабсбурговаца у Трансилванији и уметности и архитектуре Молдавије. Стил датира од краја времена тзв. [[Католичка пропаганда у бугарским земљама|католичке пропаганде у бугарским земљама]] у [[17. век]]у.
 
Најпознатији и најбоље очувани пример архитектуре бранкованског стила је [[манастир Хорезу]], који је уписан у листу светске културне баштине [[УНЕСКO]]-а.