Манастир Бездин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
Први сигуран помен манастира Бездин са српском верзијом имена, везује се за годину [[1539]]., а први ктитор био је неко од српских властелина [[Јакшић]]а. Тада је почело његово грађење, са црквом посвећеном празнику Ваведење Богородице, под архимандритом Јоасавом Милутиновићем и икономом Леонтијем Богојевићем јеромонахом.<ref>Јоаким Вујић: "Путешествија по унгарији, Валахији..."; Београд 1845. године</ref>
 
Крајем 1741. године манастир је добио земљу, која му је дата са правом власништва 1748. године. Као дар приложника, манастир је постао власник 1746. године винограда у Павлишу и Ширији. Први је поклонио капетан Поморишке крајине Војин Мијатовић, а други Петар Влаховић. За потребе уједињеног братства почели су 1746. године градње трпезарије и ћелија. Током мађарске буне 1848-1849. године у манастиру су боравиле мађарске трупе, и правиле штету, нарочито у манастирској шуми. Парохијско звање у манастиру Бездину је основано и матичне књиге се воде од 1768. године. Године 1901. је извршена детаљна процена вредности манастирског иметка. Манастирска земља - 2658 кј. су вредели највише - 567.128 к, а манстирска здања 108.480 к. Укупна вредност је процењена на 800.951 к капитала. У то време манастир је имао солидно братство на челу са јеромонахом Дошеном. Тада су били чланови братства: јеромонаси - Милутин Јосић, Митрофан Шољмошан, Јосиф Протић, Гедеон Бођин намесник, Арсеније Путник, Платон Марковић а најобразованији је несумњиво био др Георгије Зибковић протосинђел који је завршио Богословски факултет у Черновици.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> За време и након Другог светског рата у манастиру је радила Појачко-свештеничка школа. Братство се у манастиру угасило 1960. године, са смрћу Пантелејмона Дошена. Од тада па до 1995. године манастиром су руководили свештеници као администратори. Замонашењем Поморишанке Викторије Бајић 1995. године, која је постала монахиња Ангелина, манастир је постао женски. Манастирско братство чинили су 2017. године калуђери, Емилијан Тасић протосинђел и Калиник.
 
== Манастирска црква ==