Моје песме, моји снови — разлика између измена

"Златне" [[1930|тридесете]] године [[20. век]]а се у [[Аустрија|Аустрији]] ближе крају. Ране [[Први светски рат|Првог светског рата]] су тек залечене, а над земљом се већ надвила претња [[Немачка|немачке]] окупације. Међутим, породицу имућног умировљеног [[официр]]а некадашње царске морнарице [[Џорџ Јоханес фон Трап|капетана фон Трапа]] ([[Кристофер Пламер]]), муче други проблеми. Након преране смрти супруге, бивши професионални војник покушава своје седмеро деце у доби од 4 до 16 година, подићи на непримерен начин - увођењем војне дисциплине. Јасно да је мала "постројба" лукавија и од свог "врховног заповедника" и од његових намесника, гувернанти, које "падају" једна за другом, све док се једног дана у тој незахвалној улози не појави лепа [[Марија фон Трап|Марија]] ([[Џули Ендруз]]), новакиња (искушеница) оближњег католичког самостана (манастира), која својом животном радошћу прети строгим правилима реда, па је поглаварица ([[Пеги Вуд]]) радо шаље у "чистилиште" фон Трапових. Њен боравак у породици је требало да буде привремен, јер би очевим венчањем с испразном, али спољашњошћу блиставом бароницом Елзи ([[Еленор Паркер]]), деца ускоро требало да добију нову "мајку". Али Маријина предивна и несебична природа не оставља у дворцу никог равнодушним и прича се окреће у непланираном смеру. [[Нацисти]] се строго придржавају планова и [[Аустрија]] постаје [[немачка]] покрајина. Фон Трап, као частан војник и домољуб (родољуб), не може прихватити тако нешто...