Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 87.116.191.225 (разговор) на последњу измену корисника 87.116.178.209
ознака: враћање
Ред 13:
Главни занимања су им била [[пољопривреда]] и [[сточарство]]. У периоду од [[13. век|13]]-[[16. век]]<nowiki/>а Вајонити нестају утапањем међу племенима приобалних група, која су убрзано [[Хеленизација|хеленизују]] и постају део будуће грчке нације. На овај начин су током 15. и 16. века Вајонити углавном [[Хеленизација|хеленизовани]] иако у томе периоду владају османлије. Велики број словенских идиома и фраза је уткан у говор грка северног Епира у јужној Албанији. По Цвијићу један део словена се од 13-16. века исељавао у Македонију.
 
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији али их је на мапи сврстао у србе.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део северномакедонског народа након што је мигрирао у данашњу Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих два народа сем делимично и недугорочно, а нису успели ни да створе своју независну државу,што је као последицу имало нестанак и асимилацију.
 
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем срби. Њихово име је изведено из имена војници, а треба имати у виду да су вајунити грчки назив слично као што су Драговићи били Драгувити, а и сама појава вајунита везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао Константин Порфирогенит. Вајунити су учествовали у опсади Солуна и Константинопоља управо у време кад долази први талас Срба из Лужице у Тесалију у околину Сервије у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и Егејске Македоније. Срби и Вајонити су били једини од словенских народа и племена који су се померили из Егејске Македоније на северозапад. Остали Сагудати, Велегезити, Милинзи, Језерити и други су остали у Грчкој и асимилирали су се временом у грке, сем данашњих северних македонаца који су вероватно микс срба, бугара и словенских племена брсјака, велегезита и ринхина.
 
Подручје јужне Албаније око реке Војуше и мало шире, заправо је територија коју су насељавали Вајонити који су имали своју склавинију Вегенетију, касније су ту територију преузели Бугари у такозваној покрајини Кутмичевици, а потом Срби држали под царем Душаном а касније под Асенима и Балшићима, назвавши је кнежевином Валоном. Није познато шта се десило са становништвом након пада те територије под турску власт, миграција је било али више је у питању била асимилација у албанце свих словена: срба, бугара и вајонита. Данас је том подручју јужне Aлбаније најзаступљенији i2a1 i r1a генетски тип хаплогрупе исто као код већине срба.
 
== Извори ==