Јаков Игњатовић — разлика између измена

Јаша Игњатовић<ref>{{cite web|title=Биографија : писац Јаков Игњатовић| url = http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-pisac-jakov-ignjatovic-t22114.html| website = Опуштено.рс| accessdate=3. 2. 2018}}</ref> се родио у [[Сентандреја|Сентандреји]] на црквени празник "Првозвани Андреја" 1824. године.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1933.</ref> Основну школу је учио у месту рођења, а гимназију у [[Вац]]у, [[Острогон]]у и [[Пешта|Пешти]]. Права је слушао у Пешти, али је због сукоба са професорима напустио универзитет и добровољно отишао у [[хусари|хусаре]]. Касније је завршио права у [[Кечкемет]]у, као [[Хусари|хусар]]. Кратко време је био адвокат, и чим је избила [[Мађарска револуција 1848.|Мађарска револуција]] (1848), узео је учешће на страни [[Мађари|Мађара]] против [[Беч]]а, због чега је, после мађарске капитулације, морао пребећи у [[Београд]]. У Београду је живео као новинар до [[1850]]., а затим је путовао по свету. Био је наводно официр ''легионар'' у француској колонијалној војсци у Алжиру.<ref>"Мале новине", некролог, Београд 1889.</ref> Појављује се после три године и отада видно учествује у јавном животу војвођанских [[Срби|Срба]]. Био је уредник [[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]] у периоду 1854—1856, затим „народни секретар“ у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. Када је 1861. године градоначелник постао Светозар Милетић, следили су за њим: Јаша као велики бележник<ref>"Нова искра", Београд 1901.</ref> и Змај као подбележнику варошки у [[Нови Сад|Новом Саду]]. У периоду од 1863. до 1879. живео је у [[Даљ]]у, где је радио као адвокат и службеник патријаршијског имања митрополије Горњокарловачке. Своју приватну библиотеку завештао је Српској читаоници у [[Даљ]]у. Након извесног времена које је провео у Темишвару где је уређивао "Темишварски Гласник", скрасио се сасвим у Новом Саду. Године 1880. он је са Ђорђем Рајковићем, уредник "Недељног листа" у Новом Саду.