Милан Жежељ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
Рођен је [[23. јануар]]а [[1917]]. године у селу [[Подурљај]]у, код [[Срб (Грачац)|Срба]] (Доњи Лапац) у [[Лика|Лици]]. Потиче из сиромашне земљорадничке породице. После завршене основне школе, почео је да ради код богатијих сељака, а као петнаестогодишњи дечак запослио се у мајдану камена у Купирову. Извесно време до поласка у војску, радио је на изградњи железничке пруге [[Бихаћ]]-[[Книн]].
 
За време одслужења војног рока у [[Југословенска војска|Војсци Краљевине Југославије]] завршио је Трупну подофицирску школу. После одслужења кадровског рока вратио се у родно село. Због немогућности да нађе посао, ступио је у жандармеријску службу у чину [[поднаредник]]а и пред почетак рата службовао је у месту [[Свети Јурај (Сењ)|Свети Јурај]], у [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]].
 
После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Милан се под утиском масовних покоља и прогона [[Срби|српског]] становништва прикључио у припреме за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]] у свом родном крају. У првој устаничкој акцији у [[Хрватска|Хрватској]], [[27. јул]]а [[1941]]. године на Србаљском кланцу, Милан се са пушкомитраљезом налазио у групи бораца из Срба и Подурљаја, који су имали задатак да спрече долазак појачања од Отрића нападнутој посади у [[Срб (Грачац)|Србу]]. У овој акцији Милан се истакао када је с пушкомитаљезом учествовао у уништењу камиона с усташама.
Ред 43:
Приликом формирања Тринаесте хрватске бригаде „[[Јосип Краш]]“ (''касније [[Тринаеста пролетерска ударна бригада]] „[[Раде Кончар]]“''), [[10. новембар|10. новембра]] 1942. године, Милан је постао командант Првог батаљона и заменик команданта бригаде. Значајан успех бригада је, заједно с [[Четврта кордунашка ударна бригада|Четвртом кордунашком бригадом]], постигла почетком јануара [[1943]]. године, заузимајући Крашиће, када је убијено око 200, а заробљено 314 [[Усташе|усташа]] и [[домобранство|домобрана]]. У току ове борбе Милан је рањен.
 
Априла 1943. године постављен је за команданта Тринаесте пролетерске ударне бригаде. Убрзо потом извео је, ноћу [[28. мај|28]]/[[29. мај]]а, једну од успешнијих акција на Једриличарску школу у Светој Јани, код [[Загреб]]а. Милан је, преобучен у домобранкудомобранску ваздухопловну униформу, упао с групом борца на [[аеродром]], разоружао стражу и нападом батаљона споља веома брзо сломио отпор изненађеног непријатеља. Тада је заробљено 70 домобрана, 56 питомаца, 4 официра и 4 наставника, а уништена су два авиона, као и више једрилица, све стамбене зграде и радионице на аеродрому. Под Милановом командом бригада је постигла још низ значајних успеха у борбама у Жумберку и Словенији, а затим у саставу [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] у [[Босна|Босни]] и [[Србија|Србији]], и приликом [[Београдска операција|ослобођења Београда]] и [[Земун]]а.
[[Датотека:Milan Žeželj.jpg|мини|десно|250п|Милан Жежељ као командант 13. пролетерске бригаде у источној Босни.]]
Као искусног и способног руководиоца [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] га је [[1. октобар|1. октобра]] [[1944]]. године поставио за команданта тада формиране Гардијске бригаде. На тој дужности дочекао је крај рата, у којем је више пута рањаван.