Баја — разлика између измена

Још 1814. године књигу купује у Баји, трговац Петар Поповић. Исте године за другу књигу подужи је списак читалаца, које предводе сва четири варошка сенатора — Петар Јовановић, Јосиф Хаџић, Самуил Ненадовић и Димитрије Станић. Исајловићеву књигу о историји трговине прибавио је 1816. године Петар Јовановић биров Баје иначе скупитељ претплате са 10 егземплара. У Баји је 1817. године било на списку 18 претплатника Видаковићеве књиге, предвођених својим „старешинама” (општинским): Григоријем Ђурковићем и Самуилом Ненадовићем (биров 1822, 1831. сенатор и школски управитељ).<ref>Милован Видаковић: „Љубомир у Јелисијуму, или Светозар и Драгиња”, Будим 1817. године</ref> Пренумерант једне српске књиге 1820. године је поред осталих био Теодор Живковић парох. Општина Бајска је културно предњачила у Српству: купила је за своје потребе 1821. године двадесет примерака ученог дела Аврама Мразовића.<ref>Аврам Мразовић: „Руководство к словенскому красноречију”, Будим 1821. године.</ref> Постмајстор (поштар) у Баји био је 1822. године, судећи по списку претплатника — Петар Јован. Свештеник у Баји 1826. године је био [[Петар Вучерић]] (и 1831), он се заједно са двојицом учитеља јавља као претплатник једне књиге. Поп Вучерић је најревноснији купац срских књижевних наслова, чак по неколико из узима годишње. Но он није стао на томе, већ се јавља и на књижевном пољу. Објавио је 1837. године превод књиге, која се односи на античку Грчку.<ref>Петар Вучерић: „Опоминанија Фенелонова к матерама…”, превод, Пешта 1837. године</ref> Летопис матичин растура те 1826. године Јован Токајлић трговац мохачки. Из знамените породице Токајлић је и Давид „мудрољубља слушатељ”, који се 1836. године појавио у јавности као купац српске књиге. Бајски сенатори су писмени и културни грађани (1831): Теодор Шимић (и 1822—1827), Јован Токајлић, Самуил Ненадовић (и 1822), Јосиф Хаџић (1810—1822; биров 1827), Продан Продановић (1822). Купци Стејићеве књиге „Сабор истине и науке” 1832. године били су опет парох Петар Вучерић, затим Теодор Шимић сенатор и варошки капетан, Јован Токајлић сенатор, два учитеља — Петар Токајлић прве класе и Живко Пекаревић друге класе, те много „слушатеља” (студената) и трговаца бајских. Ново заведена општинска библиотека у Баји, већ од почетка рада, 1827. године купује српске наслове.<ref>"Банатски алманах", Темишвар 1827.</ref> Бајски читалац Јован Чокор претплатом набавља српску књигу 1833. године. Биров бајски Самуил Ненадовић (то је и 1827. и 1842) са Проданом Продановићем сенатором и групом месних трговаца, стоје на списку пренумераната књиге која је штампана 1834. године. Теодор Мраовић је 1840. године краљевске судбене табле заклети нотар. Био је 1844. године у Баји претплатник једне српске књиге и Севић адвокат. Дуг је списак купаца Стојшићеве књиге 1844. године у Баји: Аркадије Николић парох, Теодор Шимић сенатор (и 1822) и школски надзиратељ, Јова от Ђуриковић капетан сенатор (1838), Игњатије Јовановић адвокат и сенатор, Антоније Костић и Димитрије Савић адвокати, Георгије Радуловић сенатор, Антоније Токалић судске табле бележник, и неколико грађана и трговаца.<ref>Петар Стојшић: „Спомен прошлости или пријатна чувства…”, Нови Сад 1844. године</ref> Самуил Ненадовић је 1846. године „Трибун” привилеговане вароши бајске. Међу купцима српске књиге 1852. године су први људи Баје: Димитрије Севић градоначелник, Георгије Хаџић бележник, Павел Шимић благајник, Георгије Крстанић писар и други виђени грађани бајски.<ref>Милан Рашић: „Космајка или поглед на стране књажевства Србије од Кочине крајине до наши времена”, Беч 1852. године</ref> Честити Србин (пише српски извештач) Стефан Баторија адвокат у Баји, године 1860. објавио је ангажовано родољубиво дело, под насловом: „Synopsis der serbischen geschichte”, у којем износи доказе којима „обара лажи” о српској историји. Бајска „Касина” (читаоница) је редовни претплатник српских листова и књига као и 1861. године. Професор у Баји [[Матија Голуб]] је 1862. године објавио рукопис који је написао неки Риђичан, под насловом „Риђица и њена околина у Бачкој”.