Отворите главни мени

Промене

→‎Последње године и смрт o: Napisao sam jako poboljsanje tako sto sam dodao ono sto su drugi izostavili
Пре Линеа, именовања врста варирало је од научника до научника. Многи биолози давали су врстама дуга описна имена, гломазне латинске називе, тако да научници када су поредили два описа неке врсте нису могли да са сигурношћу тврде који организми се помињу.{{sfn|Rice|2009|p=247}} Потреба за ефективним именовањем постала је већа, након што је огроман број биљака и животиња донесен у Европу из Азије, Африке и Америке. Након експериментисања са разним алтернативама, Лине је поједноставио именовање означавајући [[Род (биологија)|род]] једним латинским именом, а [[Врста (биологија)|врсту]] једним [[придеви|придевом]] — та два имена чине име врсте биномијалним ({{јез-лат|binomen}} — „два имена“).{{sfn|Rice|2009|p=247}} Овај биномијални систем брзо је постао стандардни систем за именовање врста. Најстарија имена биљака, која се и данас користе, објављена су у књизи „Врсте биљака“ ({{јез-лат|Species Plantarum}}) из [[1753]]. године, док су најстарија имена животиња она која се налазе у десетом издању „Система природе“ ({{јез-лат|Systema Naturæ}}) из [[1758]]. године. Иако Лине није био први који је користио биномијална имена, био је први који их је користио доследно, и из тог разлога, латински називи које су природњаци користили пре Линеа, обично се не сматрају важећим по правилима номенклатуре.{{sfn|Rice|2009|p=247}}
 
=== Последње године и смрт o ===
Лине је разрешен свих дужности у Шведској краљевској академији наука [[1763]]. године, али је наставио да ради тамо још више од десет година након тога. Поднео је оставку на место ректора Универзитета у Упсали у децембру [[1772]]. године, углавном због лошег здравственог стања.{{sfn|Koerner|1999|p=56}}
 
Током последњих година живота, Лине се доста мучио и борио са болестима. Године 1764, боловао је од болести која се звала „упсалска грозница“, добио је [[ишијас]] [[1773]]. године, а следеће године доживео је [[мождани удар]] који га је делимично парализовао.{{sfn|Blunt|2001|p=232}} Претрпео је други мождани удар [[1776]]. године, изгубиоNEKO JE PRDNO MAMAAизгубио контролу над десном страном тела, те остао лишен меморије; иако је још увек био у стању да се диви својим радовима, није могао да се препозна као њихов аутор.{{sfn|Stöver|1794|p=243—245}}{{sfn|Broberg |2006|p=46}}
 
У децембру [[1777]]. године, доживео је још један мождани удар, који га је знатно ослабио, што је на крају довело до смрти [[10. јануар]]а [[1778]]. године у Хамарбију.{{sfn|Blunt|2001|p=245}} Упркос жељи да буде сахрањен у Хамарбију, дана [[22. јануар]]а је сахрањен у упсалској катедрали.{{sfn|Anderson|1997|p=104—106}}
Анониман корисник