Биљке — разлика између измена

Постоји око 300–315 хиљада [[врста]] биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су [[семењаче]] (погледајте [[#Разноврсност|табелу испод]]).<ref name="IUCNdata">{{cite web|title=Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2010) |publisher= International Union for Conservation of Nature |date=11. 3. 2010 |url= http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2010_1RL_Stats_Table_1.pdf |format= PDF }}</ref> Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника<ref name=behrenfeld>{{cite journal|last=Field| first=C.B. |author2=Behrenfeld, M.J. |author3=Randerson, J.T. |author4=Falkowski, P. |year=1998| title = Primary production of the biosphere: Integrating terrestrial and oceanic components | journal=[[Science (journal)|Science]] | volume=281 | doi=10.1126/science.281.5374.237 | pmid=9657713 | issue=5374 |bibcode = 1998Sci...281..237F |pages=237-240}}</ref> и основа су највећег дела Зељине екологије, посебно на копну. Биљке производе [[житарице]], [[воће]] и [[поврће]] који су основна храна човечанства, и биле су [[доместикација|доместиковане]] миленијумима. Биљке изграју [[Биљке у култури|мноштво улога у култури]]. Оне се користе као орнаменти и до недавнодонедавно су на мноштво начина служиле коакаo извор највећег дела [[лек]]ова. Наука која изучава биљке се зове [[ботаника]], и грана је [[Биологија|биологије]].

Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавнодонедавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384 п. н. е. – 322 п. н. е.), у чијем раду су помиње разлика између биљака, које се генерално не крећу, и животиња, које су обично мобилне да бимогле да нађу храну. Знатно касније, кад је [[Carolus Linnaeus|Карл фон Лине]] (1707–1778) креирао основу модерног система [[Таксономија|научне класификације]], те две групе су постале [[царство (биологија)|царства]] -{''Vegetabilia''}- (касније -{''Metaphyta''}- или -{''Plantae''}-) и -{''[[Animalia]]''}- (такође звана -{''Metazoa''}-). Од тог времена је постало јасно да биљно царство како је оригинално дефинисано обухвата неколико невезаних група, и [[гљиве]] и неколико група [[алге|алги]] су премештени у нова царства. Међутим, ти организми се још увек често сматрају биљкама, посебно у популарним контекстима.

Класификација [[Гљиве|гљива]] је током историје биологије била контроверзна, и таква ситуација је постојала све до недавнодонедавно. [[Карл фон Лине|ЛинесоваЛинеова]] оригинална класификација је уршатавала гљиве у царство -{''Plantae''}-, пошто оне несумљиво нису животиње, нити минерали, а то су биле једине алтернативе. Са каснијим развојем [[микробиологија|микробиологије]], у 19. веку [[Ернст Хекел]] је сматрао да је неопходно да се дефинише још једно царство да би се класификовали новооткривени микроорганизми. Увођење новог царства -{''Protista''}- поред '''-{Plantae}-''' и -{''Animalia''}-, довело је до неизвесности да ли су гљиве заиста адекватно лоциране у царству -{Plantae}- или је неопходно да се оне рекласификују као протисте. Hekel је имао потешкоћа у доношељу те одлуке, те је ситуација остала нерешена до 1969, кад је решење нашао [[Robert Whittaker|Роберт Витакер]] који је предложио креирање царства -{''Fungi''}-. Молекуларна евиденција је у међувремену показала да је [[најближи древни заједнички предак]] (концестор) гљива вероватно сличнији претку царства -{Animalia}-, него претку царства -{Plantae}-, или неког другог царства.<ref>{{Cite book|author=Deacon, J.W. |year=2005|title = Fungal Biology |publisher=Wiley |isbn=978-1-4051-3066-0 |url=https://books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC }}</ref>