Сфрагистика — разлика између измена

Употреба печата позната је још из [[Антика|антике]]. Оријентални народи су их користили, а касније су од њих преузели [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]]. Од Грка и Римљана у [[5. век|V вијеку]] печате примају [[Германи|германски народи]], а преко њих се употреба печата шири на цијелу Западну и Средњу Европу. Почетком [[6. век|VI вијека]] почеле су се печатити исправе од [[пергамент]]а што је поспјешило даљи развој печата. Од [[8. век|VIII вијека]] печат постаје општи знак овјере и потврде исправа свих тадашњих западноевропских и средњоевропских владара те [[византијско царство|византијских]] царева и римских папа. У Србији употреба печата јавља се још у вријеме династије [[Немањићи|Немањића]] у [[13. век|XIII вијеку]], а највјероватније и много раније. То потврђују нова открића (види [[Печат кнеза Стројимира]]). Ти печати су били прво царско-византијског типа да би до [[15. век|XV вијека]] попримили све карактеристике западноевропских печата.▼