|
'''Окупација''' се може односити на:
'''Ратна окупација''' представља заузимање и контролу дела или целокупне [[територија|територије]] једне [[држава|земље]] од стране [[оружане снаге|оружаних снага]] друге земље.
* [[Посао]], редовна активност за коју се добија новчана надокнада, заузима (окупира) вријеме
== Појам ==
* [[Ратна окупација]], војна управа на територији запоседнутој током рата
Појам ратне окупације може се посматрати са становишта дефиниције ратне окупације и разликовања окупације од [[анексија|анексије]].
* [[Аустроугарска окупација]] (вишезначна одредница)
[[Међународно право]] има посебан изграђен систем правила за ратну окупацију као посебан појам различит од мирне, мирнодопске окупације која се може десити у најразличитијим околностима и чија легитимност зависи од посебног скупа правила. Дефиницију ратне окупације, за коју се може рећи да је општеприхваћена и неспорна у теорији и пракси, даје [[Хашки правилник из 1907. године]], иначе анекс [[Хашка конвенција из 1907. године|Хашке конвенције из 1907. године]] у члану 42 :
{{Вишезначна одредница}}
{{цитат|Територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије.
Окупација се простире само на територију на којој је та власт успостављена и у могућности да врши власт.|из Хашке конвенције}}
Однос ратне окупације и [[анексија|анексије]] дуго је био однос истоветности јер се фактичка власт изједначавала и са правном. Евентуална каснија легализација територијалних освајања (кроз одређени мировни споразум и др.) била је пожељна, али не и неопходна. Тек у ново доба појмови се раздвајају, па и савремено регулисање ове материје показује да је став прихваћен у међународном праву тај да је ратна окупација факт, иако регулисан одређеним нормама, те да се никако не сме изједначавати са [[сувереност|сувереношћу]] на одређеној територији. Читав низ правних правила усмерен је управо на то да се окупирајућа сила спречи да спроводи мере против легалне власти и врши поступке који су по природи ствари резервисане за државу чија је то територија.
== Правни извори ==
Стварање правних извора који ће регулисати материју ратне окупације везано је пре свега за [[20. век|XX век]]. Раније се може говорити о одређеним обичајима или пак спорадичној, споредној и необавезујућој регулативи или примени уз помоћ аналогије правила [[ратно право|ратног права]] уопште.
Први релевантан извор је Хашки правилник уз Хашку конвенцију из 1907. г. До потребе даљег регулисања ове материје дошло је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и свега шта су чиниле окупаторске војске зараћених страна на окупираним територијама, уопште не примењујући или примењујући крајње селективно одредбе хашких докумената. Од значаја су [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. г.]] (позната и као [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата из 1949. г.|IV Женевска конвенција]]) и [[Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године]].
Релевантан извор је и Протокол I везан за IV Женевску конвенцију сачињен [[8. октобар|8. октобра]] [[1977]]. године.
Правила везана за ратну окупацију могу се евентуално наћи и у неким другим документима, али је то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуацијама ратне окупације могућа је примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуације.
== Примери ратне окупације данас ==
Као релативно најчистији пример окупације наводи се мароканска окупација [[Западна Сахара|Западне Сахаре]], коју је [[Мароко]] самовласно анектирао иако на тој територији постоји и друга власт ([[Сахарска Арапска Демократска Република]]) коју признају 43 земље света.
Сличан пример је [[Турска инвазија Кипра|окупација северног дела]] [[Кипар|Кипра]] са покушајем [[Турска|Турске]] да се окупирани део ([[Турска Република Северни Кипар|ТРСК]]) призна као независна држава. То је учинила до данас једино Турска. Ситуацију овде компликује то што локално становништво не сматра турску власт за окупациону већ легитимну.
Дилеме изазива и статус територија [[Голанска висораван|Голанске висоравни]], [[Западна обала|Западне обале]] и источног [[Јерусалим]]а које је [[Израел]] самовласно анектирао и даље држи војне окупационе снаге на њима без обзира да десетине резолуција и председничких саопштења [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]]. Правна ситуација је овде измењена формирањем [[Палестинска Народна Самоуправа|Палестинске Самоуправе]] и будући развој ситуације треба везивати за будућност те земље.
Питање Голанске висоравни и даље остаје врло спорно, јер УН и земље у свету не признају било какав суверенитет Израела на тој територији, што ову ситуацију (и поред посебних израелских законских мера) фактички чини војном окупацијом.
Споран је и статус [[Курилска острва|Курилских острва]] јер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] окупација ове територије после капитулације [[Јапан]]а у Другом светском рату нема правног основа у важећим документима.
* [[Капитулација]]
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1= Аврамов|first1= Смиља|authorlink1= Смиља Аврамов|last2= Крећа|first2= Миленко|authorlink2= Миленко Крећа|coauthors= |title= Међународно јавно право|year= 2006|url= |publisher= |location= Београд|id=ISBN 86-7549-523-4}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Military occupation}}
* [http://lawofwar.org/Occupation.htm Belligerent Occupation]{{en}}
* [https://web.archive.org/web/20040821204203/http://www.crimesofwar.org/print/onnews/iraq5-print.html The Law of Belligerent Occupation Michal N. Schmitt (regarding occupation of Iraq)]{{en}}
* [http://www.taiwanadvice.com/montconv.htm Montevideo Convention on the Rights and Duties of States and Military Occupation under the Law of War by Richard W. Hartzell]{{en}}
[[Категорија:Међународно хуманитарно право]]
[[Категорија:Међународно право]]
[[Категорија:Рат]]
| 