Мит о пећини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Остале интерпретације алегорије: Исправка типографске грешке ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 17:
Психолошки интерпретативни модел тумачи причу о пећини из наизглед сасвим другачије перспективе. Под орфичко-питагорејским утицајем Платону није била страна представа о души као гробници тела, те би се у том контексту и метафора пећине мгла сагледати као метафора телесне егзистенције у којој је заробљена човекова душа. У том контексту би се излазак из пећине могао протумачити као почетак новог , од тела одвојеног постојања, када душа коначно стиче способност да целобито сагледа ствари онаквим какве оне истински јесу.
Следећа интерпретација, такође различита и у психолошком кључу, коју даје [[Кристофер Рив]] у књизи о Платоновој "Држави", сугестивно насловљеној Филозофи - Карљеби. Он сматра да излазак из пећине, који претпоставља скидање окова, симболизује успостављање контроле над пожудним делом дуже, што онда омогућава отварање разума ка вишим сазнањима. Ова интерпретација доизста има упориште у тексту, на месту на којем Платон тврди како неко може имати веома развијене интелектуалне способности, попут слободних људи у пећини, а да притом буде морално искварен, зато
== Утицај алегорије ==
Теме и снимци из Платонове алегорије "Пећина" појавили су се широм Западне мисли и културе, као што су на пример:
|