Мит о пећини — разлика између измена

Следећа интерпретација, такође различита и у психолошком кључу, коју даје [[Кристофер Рив]] у књизи о Платоновој "Држави", сугестивно насловљеној Филозофи - Карљеби. Он сматра да излазак из пећине, који претпоставља скидање окова, симболизује успостављање контроле над пожудним делом дуже, што онда омогућава отварање разума ка вишим сазнањима. Ова интерпретација доизста има упориште у тексту, на месту на којем Платон тврди како неко може имати веома развијене интелектуалне способности, попут слободних људи у пећини, а да притом буде морално искварен, зато птошто се препушта најнижим страстима и нагонима. Њих треба на одговарајући начин контролисати, како би се интелектуални потенцијали талентованих а необузадних природа усмерили ка стицању знања о ноетским ентитетима и о самом Добру. Ова психолошка интерпретација Платонове пећине има и етичке импликације у том смислу да разумско-умски, божански аспект нас самих нема само сазнајну улогу, него представња онај делиберативно-вољни део душе који би требало да управља нашим понашањем како би оно било добро и у сваком погледу врло. У овом контексту излазак из пећине подразумева потпуну трансформацију, и интелектуалну и моралну, будућег филозофа-краља. <ref>C.D.C Reeve, Philosopher-Kings. The Argument of Plato's Republic, Princeton Univerity Press, Princeton, 1988, 51-52 </ref>