Фес (капа) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
[[Датотека:VukKaradzic.jpg|десно|мини|[[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] са фесом]]
'''Фес''' ({{lang-tr|fes}}; {{lang-ar|طربوش}}) је традиционални левантински [[шешир]] који су носили у [[Магреб]]у, а у антици — свећеници [[пуни]]ци. <ref>''Жреческият костюм се състои от дълга и вероятно прозрачна ленена роба, като на лявото рамо е прикрепена права лента. Косите се придържат с помощта на диадема от скъпоценен метал, а понякога се използва и висока шапка с формата на фес.''; Мадлен Урс-Миедан; Картаген, Глава V: Религията, IІ: Жречеството, стр. 57; [[2000]], първо издание; Одри, ISBN 954-9904-11-3</ref>
[[Датотека:Ženski fes.jpg|мини|Женски фес са кићанкама из Народног музеја Крушевац]]
 
Фес је [[Средоземље|медитеранска]] капа од меког вуненог сукна - чоје, [[Ваљак|ваљкастог]], [[купа]]стог и [[Сфера|полулопастог]] облика, најчешће црвене боје, са или без кићанке које су обично плаве, црне или златне жуте боје. Сматра се да ова капа води порекло из [[Византија|Византије]], а да је широко прихваћен назив добила по [[Мароко|мароканском]] граду [[Фес]]у док је своју популарност стекла у време [[Османско царство|Османског царства]] где су је подједнако носили муслимани и хришћани са том разликом да су је једни завијали у турбан или белу тканину - ахмедију док други нису. Према појединим етнолозима порекло ове капе датира из Античког доба. Занимљиво да су поред мушкараца фес носиле и жене ([[женски фес]]) који је био богатије украшен разноврсним накитом, везом, кићанкама или марамама. Фес се носио код народа у Малој Азији, Блиским Истоку, Балкану, Северној Африци и острвима у Средоземљу, а у каснијем периоду и у Југоисточној Азији. Бројне локалне капе са тих простора сличног изгледа представљају варијатете феса. У османском царском систему први су фес носили стрелци-пешадинци из јањичарског реда док од 18. века фес који није омотан тканином постаје обележје хришћанског одевања. Крајем тог века Стефан Новаковић у [[Славено-сербскија вједомости]] извештава да су српски добровољци у фрајковима главе покривали „червеним шепицама". Овакав голи фес носиће учесници Првог и Другог српског устанка. Током реформи султана [[Махмуд II|Махмуда II]] фес без замотане тканине постаје [[1827.]] године службена капа прве професионалне војске-низама у Османском царству која ће то остати све до распада царства. Од времена Махмуда II, било је обавезно да сваки наредни султан носи фес. Висина феса је означавала ранг особе која ју је носила. Фес представља и симбол једног времена. Људи који су одлазили у [[Мека|Меку]] на [[hadžiluk|хаџилук]] су око феса везивали белу мараму. Исламски свештеници и данас носе фесове. [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемал Ататурк]], реформатор Турске, са жељом да је учини више европском земљом, је форсирао европско облачење и укидање феса и [[никаб|зара]].