Стефан Радослав — разлика између измена

Растко Немањић је провео у Хумској земљи две године, пре него што је отишао на Свету гору да се замонаши. У Хуму га је наследио велики кнез [[Петар Мирослављевић|Петар]] кога је, према Мавру Орбинију, изабрала хумска властела. Петар је протерао удовицу [[Мирослав Завидовић|Мирослава Завидовића]] и њиховог малолетног сина [[Андрија Мирослављевић|Андрију]]. Стефан Немања је стао у заштиту права свога нећака Андрије, док је Петар потражио помоћ угарског краља. Последица је упад угарског херцега [[Андрија II Арпадовић|Андрије]] у Хумску земљу 1198. године, у време када се и Стефан Немања повукао на [[Света Гора|Свету гору]]. Андрија у својој титулатури 1198. и 1200. године наводи, између осталог и да је "господар Хума". Херцег Андрија се није дуго задржао у Хумској земљи, већ се повукао остављајући Петра као представника угарских интереса на овим територијама. Услед рата са братом [[Вукан Немањић|Вуканом]], Стефан није могао активније учествовати у рестаурацији власти Мирослављевих потомака у Хуму. Тек 1207. године Стефан је покренуо поход на Хум. У бици у Бишћу код Благаја Петар је одлучно поражен и приморан на повлачење у предео између Неретве и Цетине и признао врховну власт српског краља. Његове територије су подељене. Према Мавру Орбину, Андрија је добио Стон са Пељешцем, Приморје и Попово, док је Источни Хум добио Стефанов син Радослав Немањић. Тома Архиђакон пише да су Сплићани изабрали Петра за свог господара у борбама против [[Шубићи|Шубића]]. Он је Сплитом владао до своје смрти (почетак 1227. године). Наследио га је брат [[Тољен II|Тољен]], док је Сплитом овладао [[Гргур Шубић]]. <ref>ДинићМишић (1994), 50-52</ref>