Тоза Марковић (предузеће) — разлика између измена

Након Другог светског рата дошло је до [[Национализација|национализације]], тј. процеса принудног прелаза у државну својину свих привредних предузећа која су до тада била у приватном власништву. Влада НР Србије донела је решење септембра 1946. године којим се у Кикинди формира предузеће за производњу грађевинског материјала од глине − Индустрија цигле и црепа „Тоза Марковић.” Име је добила по [[народни херој Југославије|народном хероју]] [[Светозар Марковић Тоза|Светозару Марковићу Този]] (1913—1943). Фабрика је међу првима организовала раднички савет који је [[1954]]. године донео одлуку да се фабрика назове индустрија грађевинског материјала Године [[1956]]. основана је фабричка лабораторија. Годину дана касније електрична енергија заменила је парну машину, а [[1971]]. покренута је аутоматизована линија за прављење црепа. Током шездесетих и седамдесетих година много је улагано у модернизацију фабрике. Тоза Марковић [[1975]]. производи једну трећину црепа црепа од укупног броја који настаје у држави. Од [[1978]]. године почиње производња синтел плочица.<ref name="toza" />

 

 

Почетком XXI века уследила је приватизација и тежак период за предузеће, али је оно успело да избегне стечај и наставило је са радом али много мањим обимом.