Манастир Добрићево — разлика између измена

[[Симеон Биберџић]] је био настојатељ манастира Добрићево од 1993-2009

 

Манастир Добрићево се до [[1965]]. године налазио на извору ријеке [[Требишњица|Требишњице]] поред [[Требиње|Требиња]], када је због изградње хидроцентрале и потопљавања премјештен у село [[Орах (Билећа)|Орах]], [[општина Билећа]].<ref name="РТРС: Манастир Добрићево">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16398&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}}</ref>

 

 

Манастир Добрићево налазио се 1905. године у протопрезвирату Билећком.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref>

У 19. вијеку манастир су нападале мјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видио Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

 

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од мјесног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. вијек]]а и почетком [[17. вијек]]а преко старијих [[фреска|фресака]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фреске је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из Рисина. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја фресака су пронађени остаци старијих фресака. Историчари умјетности сматрају да манастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

 

* [http://www.spc.rs/sr/clava_eparhije_zahumskohercegovacke]

* [http://slobodnahercegovina.com/manastir-dobricevo-srpski-su-ga-zidali-vladari-nasi-slavni-nemanjici-stari/]

 

{{Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске}}

[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Добрићево]]

[[Категорија:Задужбине Немањића|Добрићево]]