Жестоко пиће — разлика између измена

[[Етанол|Етилалкохол]] (или ''шпиритус''), који се налази у свим [[алкохолно пиће|алкохолним пићима]], добија се процесом [[алкохол]]ног [[врење|врења]] (разлагања шећера на [[етанол|етилалкохол]] помоћу [[квасац|квасца]]) [[воћни сок|воћних сокова]], [[меласа|меласе]], [[скроб]]а и [[целулоза|целулозе]]. Различите врсте алкохолних пића зависе од врсте разложеног шећера. Код извесних материја тај шећер већ постоји у основном облику ([[грожђе]], меласа), док се у другим ([[житарице]], [[кромпир]]) скроб претвара у шећер додавањем [[ензим]]а (биолошких [[катализа]]тора). Најпознатији извор таквих ензима је [[јечам]] или [[слад]].<ref>{{cite book|first=Зорица|last=Костадиновић|title=Жестока алкохолна пића|year=1982|publisher=ИРО|location=Београд|pages=206}}</ref>

'''Жестока пића''' (или '''''дестилисана пића''''', '''''дестилована пића''''') се производе од пречишћеног рафинисаног [[алкохол]]а који се добија [[дестилација|дестилацијом]] [[комина|комине]] од [[шећерна репа|шећерне репе]], [[шећерна трска|шећерне трске]], плодова [[јечам|јечма]], [[раж]]и, [[кукуруз]]а, [[кромпир]]а и других. У жестока пића спадају: [[виски]], [[вотка]], [[Џин (пиће)|џин]], [[рум]], [[{{ill|ru|бренди]]|бренди}} и друго.

[[Ферментација (етанол)|Ферментацијом]] се код алкохолних пића као што је вино добија свега 15% алкохола. Међутим, приликом производње етилалкохола, после ферментације следи [[дестилација]] којом се алкохол концентрише у [[Етанолетанол|шпиритус]].

Обична дестилација је одвајање течности од њених неиспарљивих састојака. Течност се ставља у [[казан (предмет)|казан]] који се греје, паре из казана одводе се у кондензатор где се хладе и [[кондензација|кондензују]], и тако добијена течност {{ill|ru|дестилат|дистиллят}}]], скупља се у одређену посуду. Дестилација може бити прекидна, тј. дестилира се одређена количина комине, а затим се уводи нова, или непрекидна, када се у казан непрестано уводи нова смеса и одводи остатак (џибра). Код прекидне дестилације састав је променљив и слабији према крају дестилације. Код непрекидне дестилације постоје вертикални бакарни цилиндри са хоризонталним кружним плочама које проузрокују да се пара и течност мешају и то доводи до издвајања алкохола на врху и воде при дну казана. Подешавањем довода паре и комине постиже се стална равнотежа уз добијање чистог алкохола који непрестано притиче са врха и употребљене воде при дну казана.

[[Шкотска|Шкотски]] [[виски]] од [[слад]]а прави се од комине јечменог слада. Ферментисана комина из специјалних резервоара дестилише се у казанима, а затим се цео процес понавља. У шкотским дестилеријама вискија слад стоји у огромним кацама. Оне су пуне млевеним јечмом и врућом водом. Течна комина (уз додатак слада пре ферментације) пуна растворених материја из слада, пропушта се кроз рупичасте плоче на дну казана. Ферментисана комина се греје у казанима док се не дестилише слаб алкохол. Слични али мањи казани пуне се мешавином слабог алкохола и нечистог шпиритуса добијеног на почетку и на крају дестилације. Нови виски се добија од алкохола из средњег дела дестилационог процеса. Остатак дестилата се скупља и поново враћа на дестилацију. Добијен виски се чува у храстовим бачвама осам, дванаест и више година.

Виски од слада меша се са шкотским вискијем од [[житарице|житарица]] да би се добио мешани шкотски виски. Виски од житарица добија се од комине претходно скуваног кукуруза и дела јечменог слада. Комина се дестилише у два казана. Виски од житарица и слада чува се у одвојеним бачвама и меша се непосредно пре претакања у флаше. [[Ирска|Ирски]] виски]] прави се од житарица ([[јечам]], [[пшеница]] и [[раж]]) које су помешане са јечменим сладом. [[Бурбон виски|Бурбон]] се производи у америчким државама [[Кентаки]] и [[Илиноис]] од комине житарица која садржи најмање 51% [[кукуруз]]а. Дестилат стоји четири године у новим храстовим бачвама које су пре пуњења угљенисане са унутрашње стране. [[Канада|Канадски]] виски је мешавина јако ароматизованог вискија дестилисаног од [[раж]]и и слабијег вискија од кукуруза.

[[{{ill|ru|Бренди]]|Бренди}} је свако алкохолно пиће добијено печењем и дестилацијом [[бијело вино|белих вина]], и преврелих воћних сокова; вештачки бренди се прави од алкохола, есенције и боје. [[Коњак]] је алкохолно пиће добијено дестилацијом белих вина и сазреванјем (2-3 и више година) у храстовим [[бачва]]ма. Производи се у околини француског града [[Коњак (Шарант)|Коњака]]. Сличан дестилат [[вино|вина]] производи се код нас у [[Крушевац|Крушевцу]] под називом [[вињак]]. [[Рум]] се добија дестилацијом превреле меласе шећера од шећерне трске; оригинални рум, где проценат алкохола може бити и 90%, производе [[Куба]], [[Јамајка]] и [[Бразил]]. [[Вотка]] је врста јаке руске [[ракија|ракије]] која се производи од житарица, или кромпира процесом врења и дестилацијом, и садрзи од 35% до 70% алкохола.