Википедија

Сумпор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 112:
== Историја ==
[[Datoteka:Papyrus Ebers.png|thumb|лево|190px|Исечак Еберсовог папируса, око 1500. п.н.е]]
{{rut}}
Čovek koristi sumpor već dugo vremena. [[Kina|Kinezi]] i [[Egipat|Egipćani]] koristili su sumpor od oko 5000 p.n.e. za izbjeljivanje [[tekstil]]a, kao lijek i za [[dezinfekcija|dezinfekciju]]. Na takozvanom [[Ebersov papirus|Ebersovom papirusu]] opisana je upotreba sumpora u tretiranju bakterijskih upala [[oko|oka]] ([[trahom]]a). Jedna prirodna alotropska modifikacija sumpora zvana ''šiliuhang'' bila je poznata u Kini od 6. vijeka p.n.e. U trećem vijeku p.n.e. Kinezi su dobijali sumpor iz [[pirit (mineral)|pirita]].<ref name="Ursprung" />
 
Човек користи сумпор већ дуго времена. [[Кина|Кинези]] и [[Египат|Египћани]] су користили сумпор од око 5000 п.н.е. за избељивање [[текстил]]а, као лек и за [[дезинфекција|дезинфекцију]]. На такозваном [[Еберсов папирус|Еберсовом папирусу]] описана је употреба сумпора у третирању бактеријских упала [[око|ока]] ([[трахом]]а). Једна природна алотропска модификација сумпора звана ''шилиуханг'' била је позната у Кини од 6. века п.н.е. У трећем веку п.н.е. Кинези су добијали сумпор из [[пирит]]а.<ref name="Ursprung" />
Pretklasična Grčka koristila je sumpor kao [[lijek]] kao i [[sumpor-dioksid]] nastao sagorijevanjem sumpora u svrhu dezinfekcije i liječenje infektivnih bolesti poput [[kuga|kuge]] te sumporisanje [[vino|vina]]. Već oko 800. p.n.e. [[Homer]] ga je spomenuo u epu "[[Odiseja]]".<ref name="rappg" /><ref name="homerodis" /> Antičke vojske koristile su sumpor u ratovima kao zapaljivo sredstvo ili sredstvo za pospješivanje vatre.<ref name="Ursprung" /> [[Plinije Stariji]] je 79. n.e. u svom djelu ''Naturalis historia'' spomenuo ostrvo [[Milos]] kao mjesto gdje se može pronaći dosta sumpora kao i njegovu upotrebu kao sredstvo za dezinfekciju, liječenje i izbjeljivanje.<ref name="healyjf" /> Jedna rasprava iz 1044. godine u doba dinastije Song opisuje različite oblike kineskog [[barut]]a, kao mješavinu [[kalij-nitrat]]a, drvenog [[ugalj|uglja]] i sumpora. [[Roger Bacon]] je 1242. opisao način dobijanja slične mješavine. Barut je dugo vremena važio kao jedina eksplozivna materija.<ref name="frics" /> Uloga njemačkog svećenika [[Berthold Schwarz]]a, kojem se pripisuje ponovno "otkriće" baruta, nije potkrijepljena čvrstim historijskim dokazima.<ref name="barut" />
 
Преткласична Грчка користила је сумпор као [[лек]] као и [[сумпор-диоксид]] настао сагоревањем сумпора у сврху дезинфекције и лечење инфективних болести попут [[куга|куге]] те сумпорисање [[вино|вина]]. Већ око 800. п.н.е. [[Хомер]] га је споменуо у епу „[[Одисеја]]”.<ref name="rappg" /><ref name="homerodis" /> Античке војске користиле су сумпор у ратовима као запаљиво средство или средство за поспешивање ватре.<ref name="Ursprung" /> [[Плиније Старији]] је 79. н.е. у свом делу -{''Naturalis historia''}- споменуо острво [[Милос]] као место где се може пронаћи доста сумпора као и његову употребу као средство за дезинфекцију, лечење и избељивање.<ref name="healyjf" /> Једна расправа из 1044. године у доба династије Сонг описује различите облике кинеског [[барут]]а, као мешавину [[калијум нитрат]]а, дрвеног [[угаљ|угља]] и сумпора. [[Роџер Бејкон]] је 1242. описао начин добијања сличне мешавине. Барут је дуго времена важио као једина експлозивна материја.<ref name="frics" /> Улога немачког свештеника [[Berthold Schwarz|Бертолда Шварца]], којем се приписује поновно „откриће” барута, није поткрепљена чврстим историјским доказима.<ref name="barut" />
Utjecaj sumpor-dioksida, nastalog sagorijevanjem [[ugalj|uglja]], na okolinu i kvalitet [[zrak]]a u [[London]]u opisao je 1661. John Evelyn u pismu tadašnjem engleskom [[Karlo II, kralj Engleske|kralju Karlu II]], kao i u svom djelu ''Fumifugium'' (''The Inconveniencie of the Aer and Smoak of London Dissipated''), prvoj knjizi o zagađenju zraka u Londonu.
 
Утицај сумпор-диоксида, насталог сагоревањем [[угаљ|угља]], на околину и квалитет [[ваздух]]а у [[Лондон]]у описао је 1661. Џон Евелин у писму тадашњем енглеском краљу [[Чарлс II Стјуарт|Чарлсу -{II}- Стјуарту]], као и у свом делу -{''Fumifugium''}- (-{''The Inconveniencie of the Aer and Smoak of London Dissipated''}-), првој књизи о загађењу ваздуха у Лондону.
Kao jedan od prvih hemijsko-tehničkih procesa John Roebuck je 1746. razvio postupak [[olovo|olovnih]] komora za proizvodnju [[sumporna kiselina|sumporne kiseline]]. U novembru 1777. [[Antoine Lavoisier|Lavoisier]] je prvi koji je pretpostavio da je sumpor zapravo hemijski element. Njegovi eksperimenti i posmatranja ponašanja sumpora pri sagorijevanju doveli su konačno do obaranja teorije flogistona.<ref name="brockwh" /> Osim toga, [[Humphry Davy]] je 1809. uspio eksperimentalno dobiti dokaz da sumpor ne sadrži kisik niti vodik. Konačno, elementarni karakter sumpora dali su [[Joseph Louis Gay-Lussac|Gay-Lussac]] i Thénard 1810. ispitujući rezultate Davyjevih eksperimenata.<ref name="gejlisak" /> Na prijedlog [[Jacob Berzelius|Berzeliusa]] od 1814. počeo se koristiti simbol elementa '''S''', pošto je u tabelu atomskih težina zaveden pod nazivom ''sulphur''.<ref name="kurtweil" /> Danski hemičar [[William Christopher Zeise]] otkrio je 1822. [[ksantat|ksantogenat]] i 1834. godine napravio [[etantiol]], prvi tiol (merkaptan).<ref name="zeisewc" />
 
Као један од првих хемијско-техничких процеса Џон Робак је 1746. развио поступак [[олово|оловних]] комора за производњу [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. У новембру 1777. [[Antoine Lavoisier|Лавоазје]] је први који је претпоставио да је сумпор заправо хемијски елемент. Његови експерименти и посматрања понашања сумпора при сагоревању довели су коначно до обарања теорије флогистона.<ref name="brockwh" /> Осим тога, [[Хамфри Дејви]] је 1809. успео да експериментално добије доказ да сумпор не садржи кисеоник, нити водоник. Коначно, елементарни карактер сумпора дали су [[Жозеф Луј Ге-Лисак|Ге-Лисак]] и Тенард 1810. испитујући резултате Дејвијевих експеримената.<ref name="gejlisak" /> На предлог [[Јакоб Берцелијус|Берцелијуса]] од 1814. почео се користити симбол елемента -{'''S'''}-, пошто је у табелу атомских тежина заведен под називом ''сумпур''.<ref name="kurtweil" /> Дански хемичар [[William Christopher Zeise|Вилијам Зеис]] открио је 1822. [[ксантат|ксантогенат]] и 1834. године направио [[етантиол]], први тиол (меркаптан).<ref name="zeisewc" />
Razvoj i [[patent]]iranje kontaktnog postupka uslijedio je 1831. što je učinio proizvođač sirćeta Peregrine Phillips. On je u britanskom patentu br. 6096 opisao spontanu oksidaciju sumpor-dioksida u [[sumpor-trioksid]] u zraku uz prisustvo [[platina|platine]] kao [[katalizator]]a. Nakon te reakcije on je dobio sumpornu kiselinu nakon što je trioksid apsorbirao vodu.<ref name="lloyd" /> Kasnije je [[vanadij-pentoksid]] zamijenio platinu kao katalizator. Sljedeći veliki iskorak postigao je [[Charles Goodyear]] 1839. kada je razvio hemijsko-tehnički proces vulkaniziranja kaučuka elementarnim sumporom. Time je postavio temelje industrije [[guma|kaučuka]]. Osim toga taj proces je bio početak izgradnje poslovnog carstva Franka i Charlesa Seiberlinga, zasnovanog na gumama, a svom koncernu dali su ime ''[[Goodyear Tire & Rubber Company|Goodyear]]'' u čast izumitelja.
 
Развој и [[патент]]ирање контактног поступка уследио је 1831. што је учинио произвођач сирћета Перегрин Филипс. Он је у британском патенту бр. 6096 описао спонтану оксидацију сумпор-диоксида у [[сумпор триоксид]] у ваздуху уз присуство [[платина|платине]] као [[катализатор]]а. Након те реакције он је добио сумпорну киселину након што је триоксид апсорбовао воду.<ref name="lloyd" /> Касније је [[ванадијум пентоксид]] заменио платину као катализатор. Следећи велики искорак постигао је [[Чарлс Гудјир]] 1839. када је развио хемијско-технички процес вулканизирања каучука елементарним сумпором. Тиме је поставио темеље индустрије [[гума|каучука]]. Осим тога тај процес је био почетак изградње пословног царства Франка и Чарлса Сајберлинга, заснованог на гумама, а свом концерну дали су име -{''[[Goodyear Tire & Rubber Company|Goodyear]]''}- у част изумитеља.
Od 1891. do 1894. hemičar njemačkog porijekla [[Hermann Frasch]] razvio je proces koji je dobio ime po njemu, Fraschov proces, nakon što je 1865. u Louisiani otkrio podzemne naslage sumpora, koje se do tada, prije otkrića ovog procesa, nisu mogle iskoristiti.<ref name= "Mschmidt" />
 
Од 1891. до 1894. хемичар немачког порекла [[Hermann Frasch|Херман Франш]] развио је процес који је добио име по њему, Фрашов процес, након што је 1865. у Луизијани открио подземне наслаге сумпора, које се до тада, пре открића овог процеса, нису могле искористити.<ref name= "Mschmidt" />
 
== Примена сумпора ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сумпор”