Мохач — разлика између измена

Стефан Обрадовић је 1824. године учитељ и пренумерант мохачки. Тада је Јован Поповић "надзиратељ школски" у месту. У 1846. години у месту је српска народна школа, са 42 ученика, којима је предавао учитељ Лазар Теларевић. Директор школски је био 1846. године Димитрије Крестић трговац и сенатор. Из расписаног конкурса за "муачког учитеља" из 1869. године види се шта нуде новом учитељу. Његова годишња плата је "шарена": 200 ф. са додатком за пофторну (недељну) школу 21 ф., затим 10 фунти лојаних свећа, шест хвати дрва, стан, те приход од "већег укопа" 40 кр, од "мањег укопа" - 20 кр, а од венчанице још по 20 крајцара.<ref>"Школски лист", Нови Сад 1869. године</ref> Постоји такође српска народна школа, за коју се 1896. године каже да је по закону уређена. Основна плата за учитеља у Мохачу и другим већим местима била је наредбом епархијских власти прописана на 1100 круна. Мохачки познати учитељи су били: Драгутин Грујић (1824-1827), Адам Драгосављевић (1828), Теодор Хоџић или Оџић (1831) ђакон и учитељ, Стефан Обрадовић (1820-1834), Лазар Теларовић (1846-1847), Дмитар (Димитрије) Косић (1864-1868), Ђорђе Јанковић (1897-1907), Димитрије Стојачић (до 1912).

Међу мохачким учитељима највреднији пажње је умни [[Адам Драгосављевић]] (1800-1862), који се јавља као добар зналац грчког и латинског језика. Вредни Барањац по рођењу, најпосвећенији је филологији, поред писања за часописе "Српски летопис" и "Бачку вилу", стигао је да напише или преведе запажених неколико књига. Поменућемо само београдско издање, његове књиге из 1840. године: "Постанак словенских слова и писменост каква је и каква треба да је у српском језику".

У Мохачу је увек било Срба адвоката, од којих је био најамбициознији др Јосиф Јагић. Он је по својем афинитету постао 1887. године члан "Удружења јавних правозаступника" у Краљевини Србији. Мохачанин је уплатио 12 ф. чланарине, да би постао њен ванредни члан (из иностранства), и добијао службени лист "Бранич", који је излазио у седишту удружења у Београду. Јагић је био земаљски посланик биран у Барањи, и угледао се на знамените Србе правнике и политичаре у Угарској, Илију Вучетића и Светислава Касапиновића. Јагић је био једно време председник црквене општине (1902), а јавност га зна по хуманом гесту из 1897. године, када је за ново сазидану школу у барањском селу Борјаду, купио учила вредна 100 ф. Адвокатуром су се раније бавили и Паво Јовановић (1827) и Георг Крестић (1827). Много касније, др Тодор Андрић — председник црквене општине 1899. године. Затим, др Лазар Рајић који је 1907. године био члан епархијског школског одбора.