Иван Стево Крајачић — разлика између измена

Године [[1927]]. је отишао одслужење војног рока. Војску је служио у Главној ауто-команди у [[Београд]]у. Због читања опозиционе штампе и ширења [[Комунизам|прокомунистичких]] идеја међу војницима, био је неколконеколико пута дисциплински кажњаван.

Године [[1931]]. примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Почетком [[1933]]. године је ухапшен, али је због недостатка доказа пуштен после двадесет дана. Због доброг држања пред полицијом, одмах после изласка из затвора примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије југославијеЈугославије]] (КПЈ). Тада је добио илегално име '''Стево''', које му је остало надимак до краја живота. Године [[1934]]. постао је члан Месног комитета КПЈ за Загреб, а [[1935]]. члан Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску.

Због великих партијских провала, у [[Хрватска|Хрватској]], [[1936]]. године Стево је, по одлуци ПК КПЈ за Хрватску, био одређен да иде на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Али због избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], Стево уместо у СССР одлази у [[Шпанија|Шпанију]]. Као борац батаљона „[[Василиј Чапајев|Чапајев]]“, Тринаесте интернационалне бригаде, рањен је у бици код Теруела, крајем 1936. године. ИмаИмао је чин капетана Шпанске републиканске армије. Заједно са Стевом, у Шпанији се борио и његов рођени брат [[Маријан Крајачић|Маријан]], који је 1941. године убијен у [[Логор Стара Градишка|концентрационом логору]] у [[Стара Градишка|Старој Градишки]].

После слома шпанскеШпанске републике, [[1939]]. године, Стево је са осталим [[југословени у Шпанском грађанском рату|југословенским добровољцима]], нашао у француским логорима. У логору је остао око месец дана, када, по партијској директиви, с туђим пасошем напушта логор и илегално дошао у [[Југославија|Југославију]]. По доласку у [[Загреб]], Стево се поново запослио у радионици Југословенских државних железница и изабран је у чланство [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]].

Током [[1942]]. године Стево се повезао са појединцима који су заузимали велике положаје у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] и организовао је обавештајну мрежу, која је током целог рата давала [[Врховни штаб НОВЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]] драгоцене податке. Такође се повезао и с личностима из културног и јавног живота и укључује их у [[Народноослободилачки покрет Југославије]] (НОП). У време свог илегалног боравка у Загребу, Стево је постављен за команданта Друге (загребачке) оперативне зоне. Средином 1942. године, заједно с [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]], је организовао пребацивање [[Иван Рибар|др Ивана Рибара]] на ослобођену територију, где заједно с њим и они одлазе. Непосредно после свог доласка на ослобођену територију [[Јосип Броз Тито]] га поново шаље у Загреб, да настави рад на обавештајној служби.

После оснивања [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА), [[1944]]. године, постављен је за начелника, а на тој дужности налазио се и после рата, до марта [[1946]]. када је, у чину [[генерал-пуковник]]а пребачен у резерву и постављен за министра унутрашњих послова у Влади [[Социјалистичка Република Хрватска|Народне Републике Хрватске]]. На тој дужности налазио се до [[1953]]. године, од 1953. до [[1963]]. био је председник Извршног већа [[Хрватски сабор|Сабора НР Хрватске]] и члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ), и председник [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР-а Хрватске]] од [[1959]]. до [[1961]]. године.